Паралели

Ако се нехришћани не могу спасити пошто не верују у Христа и нису примили Крштење, зар се онда неће спасити римокатолици, протестанти и такозвани „нехалкидонци“? Јер су сви они крштени и верују у Христа као у Бога.

Свето Писмо директно говори да они који се предају „јереси… неће наслиједити Царства Божијега“ (Гал. 5:20-21). „Јерес“ не представља ругање, то је реч која означава повреду догмата вере. Јерес је лаж или о Богу или о делу спасења које је Он извршио, а пошто је Бог Истина (види Јн. 14:6, 3:33), а спасење представља сједињење са Богом онда је јеретику немогуће да се спаси, као што је немогуће да се лаж сједини са истином.

На земљи се стално води борба између добра и зла. Она је непрекидна физичка и умна борба против мислених сила палих духова. Веру сачувај, Господ ће помоћи!

Зашто се противимо вољи Божијој? Зато што смо у рату духовном…

Живот овде на земљи је непрекидна физичка и умна борба. Рат је прво мислени, па кад више не можемо мислима, онда се обрачунавамо медју собом. Ми смо у таквом стању на земљи и мислимо да се ми боримо за веру. Ми као јединке ништа не можемо да учинимо за веру, него само ако се ујединимо у једно, онда је то снага и моћ.

“Ми смо знали да ће он бити убројан међу свете. Оног тренутка када се то десило, помислио сам: обично ми одлазимо пред иконе светих, молимо им се, тражимо њихов благослов и заступништво, а нисмо их познавали за време њиховог земаљског живота. Старца Гаврила сам познавао, чак сам му урадио и једну операцију. Тај лични однос са светим је веома интересантан. “

Православни Хришћани у САД (али и у Србији, прим. webm.), налазе себе на почетку 21. века, окружене културним миљеом који је постхришћански, секуларни, и стран уму Цркве. Нигде ова стварност није тако видљива, као у пољу људске сексуалности. Секс је био насилно извучен из свог правилног контекста, а одвојен од мудрости и благослова Цркве, савремени човек, ношен је сексуалном конфузијом.

Са једне стране, знамо више о пракси и техникама секса више него икада раније, а са друге стране, знамо веома мало о сврси, смислу и контроли секса у великом плану Божијем.

 У кинематографији ћемо упознати најшароликији плурализам древних и нових култова и покушај интерпретације лика Христа са најразличитијих идеолошких позиција, не само хришћанских конфесија или секти, него чак и других религија – мухамеданства, будизма и јудаизма.

Навикавање на позоришни лик Христа, схватање и психолошко поистовећивање њега са јеванђељским Христом крије велику опасност. Позорница може да постане широко поље за јеретичке, магијске, антирелигиозне и друге спекулације. На пример, Христос – космонаут (концепције англиканског епископа Робертсона), Христос – екстрасенс, Христос – хипик (такви сценарији су већ постали реалност). А екранизована или сценска режија „Живот Христа“ по Ренану учинила би Га лицем авантуристичког романа који је написао окорели масон. Атеисти и непријатељи хришћанства на Западу већ користе лик сценски театрализованог и екранизованог Христа као ефикасни метод борбе са хришћанством.