Фотографија повод за анализа или....
Ову фотографију је направила једна православна гркиња, госпођа Елпида, 1998. године, док је путовала са групом поклоника на гору Синај.
У једном тренутку, Елпида је одлучила да својим апаратом сними (фотографише) прелеп пејзаж пустиње директно кроз прозор аутобуса.
Када се вратила у Атину, и однела да се развије филм апарата, открила је са чуђењем, да је 35 снимака у боји, а само једна фотографија је била у црно-белој техници.
Госпођа Елпида се сетила да је то био управо онај снимак када је фотографисала пустињу у близини горе Синај.
Свако ко је видео ову фотографију приметио би да је Христос у центру, али идентитет остала три лика на фотографији остао је мистерија.
Уз помоћ пријатеља 2000. године, у једној од цркава у Атини, Елпида је срела једну духовну особу по имену Јован.
Показала му је фотографију и испричала причу.
Јован јој је тада рекао:
“Христос би требало да је у центру, али нисам сигуран, а остале такође не препознајем. Оставите ми, молим Вас, ову фотографију и ако ми благодаћу Божијом свеци открију нешто, свакако ћу Вас обавестити.”
Једанаест дана касније, када Јован био на Кипру, јавио му се Свети Георгије Хозевит, и рекао:
“Јоване, фотографију коју ти је дала жена, је истинита! Заиста, наш Господ Исус Христос приказан је у средини. Стари човек са Његове леве стране је пророк Илија. Младић је Архангел Милаило, који у левој руци држи две чаше гнева и ускоро ће их излити. А човек крајње десно (на фотографији је једва видљив) са високим челом и брадом, је Свети Павле, који држи скиптар!”
fb Свети Јован Претеча
Када је наш народ желео некога да похвали због суште доброте и истрајних добрих дела, говорио је ''човек од Бога дат''. Како бисмо тај епитет додатно разрадили и продрли у његову суштину овај текст ће бити посвећен једном баш таквом човеку, Светитељу Божијем ког прославља цела Православна Васељена.
Шта је лепше од душевног мира и телесног здравља? И једно и друго чине човеков живот угодним. Међутим, уколико недостаје једио или друго, подиже се страшна олуја и лађа човекове душе бива бачена усред побеснелих таласа. Колико се молитава тада узноси! И Господ је, обитавајући на земљи, наишао на сличну олују:
Our Lord Jesus Christ, the Healer of souls and bodies, calls us to open our hearts to His healing love. He loves us more than we can love ourselves and knows every suffering, every wound we bear. With immeasurable compassion, He suffers alongside us in our illnesses and sins, desiring to grant us healing and restoration.
The first benefit: frequent confession prevents sin from taking root in our hearts and destroys the devil’s stronghold in our souls. The devil, seeing that one confesses often, repents, prays, and accuses him before the priest, becomes discouraged and says: “It’s useless to tempt this one; he always goes to confession and receives absolution. I’ll focus on those who neglect their salvation and haven’t confessed in years!” Through regular confession, sins cannot grow deep roots in the heart.
„Када се пред тобом изругују твојој вери, а ти ћутиш- ти си гори од хулитеља. Када је потребно бранити Веру, а ти то не чиниш, погубљујеш душу, али ако и погинеш бранећи је, доспећеш у Царство Небеско.“ Преподобни Гаврило Ургебадзе
