Ако се неко некад упитао или посумњао, да ли постоји рај и пакао нека прочита
Године 1990. у селу Горња Буковица код Ваљева, умрла је веома лако, Борка Коларевић, на рукама свога мужа Светозара, иако је слабо марила о својој души и спасењу и поред свих грехова, шест пута је извршила побачај. Међутим, неколико наредних ноћи после сахране, у кући су се догађале необичне ствари. Неко је наложио јаку ватру у шпорету, чуло се необично шкрипање, што је узнемирило и њега и његовог сина с којим је живео. Светозар због тога јавља у манастир Ћелије да се одслужи за њу 40 Светих Литургија. После тога више није било необичних догађаја.


Секретарица тако у уради; довезе пред дом ове жене пун аутомобил разних намирница. Ова жена видећи то, паде на колена и крене да девојци љуби руку, благосиља је и захваљује се. Након тога поздрави се са добротворком и крену у свој дом.
” Где је Старац који је седео поред Вас?”
Човек, поготово ради душевног мира, мора да избегава тугу и да се труди да буде радосног, а не тужног духа. Како премудри Сирах каже: Туга је многе погубила, и у њој нема ничег доброг.
Била је једном једна јако сиромашна жена која је имала само једно предивно дете које је много волела и које јој је била једина утеха у њиховој немаштини. Међутим страшно је завидела богатима и често је говорила себи да би највише волела да има злато, новац, богатсво и да би онда била најсрећнија.
Када се угасе светла, сагињем се и улазим у просторију испред Гроба. Одатле у тами налазим пут ка унутрашњем простору Гроба, где је било положено Исусово тело. Тамо клечим са страхопоштовањем. Изговарам извесне молитве које су нам предане кроз векове и након што их прочитам, чекам. Понекад чекам неколико минута, али обично се чудо догађа одмах чим прочитам молитве. Из средишта самог камена, на ком је лежало Исусово тело, извире нека неодређена Светлост.Обично је плавичаста, али боја може и да се промени и да поприми разне нијансе.
Веома је драгоцено молити се у 3 часа ноћу. Обично се многи буде у то време, јер их глас Анђела Чувара буди, али се мало њих моли... окрену се на другу бок и опет спавају. А Господ тражи такав напор у молитвеном часу. Ако си се пробудио, ревнуј у молитви, макар лежећи се помоли:
"Ах, оче мој, кад бисте само могли да видите шта се дешава током Херувимске песме, док свештеник чита молитву! Све бисте напустили! Ангели невидљиво усходе и спуштају се и често осећам како ме њихова крила ударају по раменима!"
Након вечерње молитве, отишао је у своју собу. Ту је почео гласно пјевати и помамно играти, лупајући ногама о под док се није онесвјестио. Оци и браћа морали су му свезати руке и ноге како би га натјерали да се смири. Међутим, чим би га
Архимандрит Јоил (Јанакопулос) је један од познатих и цењених грчких богослова XX века. Фотиј Јанакопулос родио се 1901. год. у селу Мафја (Драга) Месини и још у младости се упознао са познатим отшелником Илијом (Панагулакисом) који је у срцу младића открио жудњу за монашким животом. Већ 1925. године јеромонах Јоило је завршио Богословски факултет на Националном универзитету у Атини, а 1929. год. је рукоположен у чин свештеника. Поред своје свештеничке службе радио је и у средњој школи као учитељ. Касније о. Јоило одлази у Каламату где се посвећује богословским истраживањима.
1. Чистоме срцу Бог се открива. Природа нам као жива књига казује о Богу.























