Паралели

Човек, поготово ради душевног мира, мора да избегава тугу и да се труди да буде радосног, а не тужног духа. Како премудри Сирах каже: Туга је многе погубила, и у њој нема ничег доброг.

* Ударивши ногом о под, свети старац је гласно рекао: - „Нема потреба да очајавамо!

Била је једном једна јако сиромашна жена која је имала само једно предивно дете које је много волела и које јој је била једина утеха у њиховој немаштини. Међутим страшно је завидела богатима и често је говорила себи да би највише волела да има злато, новац, богатсво и да би онда била најсрећнија.
Једне ноћи у сну јој се појавио један богато одевен човек, који јој је рекао да је дошао да јој испуни жељу и да ће је одвести до једне просторије пуне

Када се угасе светла, сагињем се и улазим у просторију испред Гроба. Одатле у тами налазим пут ка унутрашњем простору Гроба, где је било положено Исусово тело. Тамо клечим са страхопоштовањем. Изговарам извесне молитве које су нам предане кроз векове и након што их прочитам, чекам. Понекад чекам неколико минута, али обично се чудо догађа одмах чим прочитам молитве. Из средишта самог камена, на ком је лежало Исусово тело, извире нека неодређена Светлост.Обично је плавичаста, али боја може и да се промени и да поприми разне нијансе.

Веома је драгоцено молити се у 3 часа ноћу. Обично се многи буде у то време, јер их глас Анђела Чувара буди, али се мало њих моли... окрену се на другу бок и опет спавају. А Господ тражи такав напор у молитвеном часу. Ако си се пробудио, ревнуј у молитви, макар лежећи се помоли:

"Ах, оче мој, кад бисте само могли да видите шта се дешава током Херувимске песме, док свештеник чита молитву! Све бисте напустили! Ангели невидљиво усходе и спуштају се и често осећам како ме њихова крила ударају по раменима!"

Током божанствене Литургије, а посебно током Херувимске песме и Приношења, он је блистао и зрачио чистотом, блаженством и величанством. Иако је од 1960. надаље живео и радио борећи се с овом или оном болешћу, овај иcрпљени јеромонах изгледао је величанствено, мада не и надмено.

Старче, због чега се човек плаши смрти? Мислим на световњаке, пошто не могу да замислим да се монаси плаше смрти.?
"Могуће је да се и неки монаси плаше смрти, ако не раде оно што је исправно. Авва Исаак говори да је међу првим плодовима благодати који се задобијају подвизавањем, осећај вечног живота. Ако човек има осећај вечног живота, природно је да се не плаши смрти."

Рећи ћу вам о још једној особини правог брачног друга, што је изузетно тешко наћи у данашње време. Али сусрео смо једну такву особу.
Он је у сваком погледу савршеног карактера, хришћанин и потпуно социјалан. Он се касно оженио, око тридесет година, не зато што је имао аверзију према браку, већ зато што је мислио да је тако требало да буде. Дакле, он је изговарао своје молитве са вером, и нашао је младу девојку и оженио се. Девојка је била десет година млађа од њега.

Након вечерње молитве, отишао је у своју собу. Ту је почео гласно пјевати и помамно играти, лупајући ногама о под док се није онесвјестио. Оци и браћа морали су му свезати руке и ноге како би га натјерали да се смири. Међутим, чим би га
везали конопцем, он је успјевао ослободити се. Једног дана, неки опитан монах свезао га је новом бројаницом. Истовремено је демон, који је био у том човеку, почео урлати: „Свежи ме, калуђеру, па ћу ти показати куда ће отићи ова бројаница!” И доиста, након два часа ђавоимани се ослободио, а бројаница је пронађена у башти.

Ви, жене, можете лакше да се предате Богу, јер имате милосрдније срце. Мушкарцима је то теже, јер их у томе спречава разум. Вођене својим осећањима, жене су продужиле пут Голготе и ишле све до Гроба, док су се мушкарци сакрили. Међутим, вама прети опасност да вас срце одвуче ка испразним стварима. Вама је лако да се предате малим, сујетним стварима тако да вам ништа не преостане за Христа. Не задовољавате се

Исповест је Света Тајна чија је суштина човеково покајање, а покајање је једини пут ка очишћењу душе, смирењу и коначном спасењу. Покајање не можемо произвести свесно, оно је Божији Дар, али му зато стремимо, као болном, али најбољем лекару наше душе. Света Тајна је управо зато што се не може рационално објаснити, што се кроз њега усваја божански живот, остварује заједница са Христом и успоставља повратак свом изворном бићу. Тајна је и зато што се, по речима старца Порфирија Светогорца, људска душа не може истражити никада до краја.

Старче, муче ме неки ружни снови…

– Када сањаш неки ружан сан, никада немој да разматраш шта си видела, како си видела, или ако си крива – колика је твоја кривица. Пошто не може да те искушава дању, ђаво ти долази ноћу. Понекад и Бог допушта да нас ђаво искушава у сну, да бисмо схватили да стари човек у нама још увек није умро. Некад, опет, ђаво у сну прилази човеку и приказује му различите снове да би се растројио док спава. Зато немој да придајеш никакав значај сновима. Прекрсти се, закрсти и јастук, окачи крст и једну-две иконе изнад јастука и говори молитву све док не заспиш. Што им више будеш поклањала пажње, то ће чешће долазити непријатељ да те искушава.

Архимандрит Јоил (Јанакопулос) је један од познатих и цењених грчких богослова XX века. Фотиј Јанакопулос родио се 1901. год. у селу Мафја (Драга) Месини и још у младости се упознао са познатим отшелником Илијом (Панагулакисом) који је у срцу младића открио жудњу за монашким животом. Већ 1925. године јеромонах Јоило је завршио Богословски факултет на Националном универзитету у Атини, а 1929. год. је рукоположен у чин свештеника. Поред своје свештеничке службе радио је и у средњој школи као учитељ. Касније о. Јоило одлази у Каламату где се посвећује богословским истраживањима.

1. Чистоме срцу Бог се открива. Природа нам као жива књига казује о Богу.

2. Часовник показује минуте и сате, а природа Бога Створитеља.

3. Бог се огледа у природи као човјек у чистој води. А нечисто срце као мутна вода не даје да се види милост Божја.

4. Погледај литице, шуме, мраве и пчеле како се труде, годишња доба како се смењују, како живот ври и тече, па ћеш упознати Божју милост и силу.

5. Апотека се ријетко затвара, а Божје милосрђе никада.

6. Бог укорава људе да их добру научи.

У свакодневне службе спадају такође часови – први, трећи, шести и девети, од којих смо горе већ говорили о Првом часу, који се увек спаја са јутрењем, као и о Деветом часу, који готово увек претходи вечерњу. Сваки од ових „часова“ служи се у спомен на неке догађаје који су били спасоносни за нас.
Детаљно о томе говори поучно упутство које се налази на крају служебника. Први час, који по нашем рачунању пада у 7 сати ујутро, подсећа нас на то како је Господ Исус Христос био вођен од Кајафе Пилату, „као злочинац, Добротвор свезан…

Већ у „првом програмском документу научног комунизма“, „Манифесту комунистичке партије“, поред укидања приватне својине, државе, нације, религије, прогласили су и: „Уништење породице“ – „Комунисте би могли укорити само због тога што они хоће да уведу, уместо лицемерно прикриване заједничке жене - званичну, отворену заједничку жену... Друштвено и бесплатно васпитање све деце“. Са доласком на власт, у Русији су покушали да то спроведу и на делу.