Паралели

„Господе, ухвати наше срце и очисти! Господ ће сићи у наша срца када Му отворимо врата смирењем, трпљењем, чистотом, целомудријем, кротошћу, добрим делима, љубављу према ближњим, а најпре молитвом к Богу, послушањем, уздржањем душевних и телесних осећања, помисли. Затварамо врата неуздржањем, нечистоћом осећања, помислима, нетрпљењем патњи и болести, роптањем, незахвалношћу, узвраћањем зла за зло“.

1. Правда - од смрт избавува;
2. Чистота - кон Бога приведува;
3. Молитва и пост - Со Бога соединува;
4. Љубов - каде е љубовта, таму и Бог живее;
5. Смирение и благодарност - од тоа лукавиот
трепери од страв;

Млади јеромонах је осетио да је то био сам Јован Крститељ. Поражен речима и видјењем, јеромонах се истог часа вратио да крсти дете.
У његовој души више није било ни трунке нечистих помисли, и он је са пуним страхопоштовањем одслужио Тајну Крштења.
Ово чудесно јављање Јована Крститеља и његове речи потврђују мишљење Цркве, да недостојност свештеника никако не може да смета извршењу и великој светости свих Црквених Тајни.

Човеков живот виси о концу. При сваком нашем кораку решава се наш живот. Колико се људи пробуди ујутро, а да не види вече? Колико људи увече заспи, а да се никада више не пробуди? Уистину, човеков живот је сан. Човек у сну види ствари које не постоје: он себе може видети као крунисаног цара али када се пробуди, види да је у ствари само сиромах.

Један светогорски монах је добио вест из Русије да је његова познаница умрла. Он је узео просфору, ушао у олтар и дао је јеромонаху који је служио: " Оче помени упокојену " и рекао је име.

Само што је јеромонах узео просфору у леву руку, а копље у десну, монах је десно од жртвеника видео умрлу. Она је била тако устремљена да види жртву која се за њу приноси! Само што је честица извађена, на лицу почивше се појавио радосни осмех и она је нестала.

"Наступају тешка времена, јер нестаје вере. Због сиромаштва - ради хране и одела - људи ће продавати своје душе. Свет ће постати зао, нестаће милосрђа и љубави међу људима. Свештеници и мирјани биће исти, и неће бити никог да поучава вернике. Верујући неће моћи да пронађу ни пастире, ни пут спасења. Цариваће новац и страствено настојање да се живи – иживљавајући се.

За шећерну болест најбољи је чај од листа црног дуда. Не од белог, већ од црног дуда. Када проври вода, стави се 5 до 6 листова, за једну шољу чаја, и сачека се један до два кључања, склони се са ватре и поклопи. Посл 15-20 мин. се процеди и пије. Многи сами себи дају ињекције, а овим чајем се излече.

Научници су тврдили да је рак неизлечива болест.Људи су признали своју немоћ.Признали су је и у случају благочестиве Ксеније из Новоросијска.Не само да су закључили ја је њено исцељење немогуће него су престали и да јој указују било коју врсту помоћи.Рак је захватио читаву дојку и болови су били страшни;није било;лека чак ни за умирење болова.Само су јој њени укућани помагали дајући јој да гута лед,придижући јој при том главу заједно са јастуком;толико је била онемоћала.

Пустињак Филарет из Каруље није носио ципеле. Због тога су његови табани отврдли, тако да су подсећали на корњачин оклоп. Где год би на гребенима пронашао мало земље, засадио би неку биљку. Узгајао је кромпире, маслачак, купус, салату. То поврће служило му је као храна, а нешто од тога давао је и осталој браћи као милостињу.
Његов дашчани кревет био је увек намештен, јер је он углавном спавао на поду.

Постоји радост овога света и радост божанска. Кад нешто није од Духа, кад није истинско и чисто не може изазвати истинску радост и мир у срцу. Радост коју осећа духован човек није радост од овога света коју, иначе, многи данас траже. Не треба мешати те ствари. Да ли су светитељи имали ту радост коју ми тражимо?

Савремени образовани човек ће лако схватити „механизам“ умне молитве. Довољно је да се две-три недеље мало усрдније помоли, да прочита неколико књига, и ево, он сам ће тим књигама већ моћи да дода и своју. Али у смртни час, када је цео наш организам подвргнут насилном кидању; када мозак губи јасност, а срце осећа или јаке болове, или слабост, тада ће сва наша теоријска знања ишчезнути, а са њима можда и молитва.

Пред понеком мишљу останеш у недоумици, нарочито гледајући грех људски, па се запиташ : „Да ли треба силом побеђивати, или смиреном љубављу ?“
Увек одлучуј овако : „Победићу смиреном љубављу.“

У скиту св. Ане монах Прокопије је имао велику жељу да учи појање како би са својом братијом славио Бога. Пошто није баш имао слуха оци су избегавали да га поучавају. Брат Прокопије је имао дар да непрестано понавља молитву „Господе, Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног“, увек држећи бројаницу левом руком.

Године 1990. у селу Горња Буковица код Ваљева, умрла је веома лако, Борка Коларевић, на рукама свога мужа Светозара, иако је слабо марила о својој души и спасењу и поред свих грехова, шест пута је извршила побачај. Међутим, неколико наредних ноћи после сахране, у кући су се догађале необичне ствари. Неко је наложио јаку ватру у шпорету, чуло се необично шкрипање, што је узнемирило и њега и његовог сина с којим је живео. Светозар због тога јавља у манастир Ћелије да се одслужи за њу 40 Светих Литургија. После тога више није било необичних догађаја.

Секретарица тако у уради; довезе пред дом ове жене пун аутомобил разних намирница. Ова жена видећи то, паде на колена и крене да девојци љуби руку, благосиља је и захваљује се. Након тога поздрави се са добротворком и крену у свој дом.
Секретарица је упита: ''Зар вам није интересантно од кога је све ово?''
Жена одговори не није, додавши: ''Кад Господ изда наредбу, и сам ђаво је извршава.''