Isidora Bjelica
28 January 2017 ·
iZVINjAvAM SE, MNOGO SE IZVINJAVAM
Trebalo je da umrem u prolece 2013, samo zahvaljujuci mojoj prijateljici dr Dusici Matovic otkrili su mi kancer na levom jajniku velicine deset cm koji je vec metastazirao. Losa prognoza od 6 do 8 meseci zivota. Ja sam izdrzala cele 4 godine. Ovo vam, da pogresno ne pomislite pisem iz ocaja a ne da bi se pohvalila ako ste tako pomislili. naprotiv zalim iz dubine duse sto sam uprkos svemu ovoliko izdrzala .
Da sam umrla na vreme ne bih saznala za mnoge izdaje, zalili bi me od srca svi koji su tvrdili da su mi prijatelji, a bilo ih je jako jako mnogo...ne bih prosla sve teske terapije i jos teze izdaje, obmane i lazi, ne bih dozivela da me cak optuze da sam izmislila bolest i sta sve vec ne, deci bi bilo tesko ali bar im ne bih rasprodala svu imovinu da jos malo produzim zivot i ne bi nesrecni odrastali po bolnicama i gledali me u strasnom stanju gde se gubi svaki ljudski dignitet. Da sam lepo umrla na vreme ne bih dozivela da nanosim toliky bol najmilijim i da gledam kako rak ne jede samo mene nego i sve dobro sto smo imali u zivotu... a rak bas ima apetit, jede kao lud sve romantiku, humor, veselost, novac, secanja, nadu. A seje strah, bedu i patetiku. Sve na sta naidje pojede i kad pozivis predugo ne ostane ti bas nista...
Da da se nisam ovoliko borila za zivot ostala bi bar iluzija o mom zivotu, ovako kad sve iluzije pokopate pre sebe malo sta ostane za pokopati... da da se nisam borila kao lavicai da sam lepo umrla na vreme sa stillm u ranim cetrdesetim ne samo da bih izbegla trideset hemioterapija nego nikad ne bih znala kako je to jesti kubanske bube i piti caj oleandera kao sto ne bih prosla agoniju preko trista krajnje opskurnih i sumanutih alternativnih metoda koje sam probala i koje niko normalan ne bi probao...Da se nisam borila kao sumanuta ne bih dozivela dam rda smetam svima koje sam volela i nikad ne bih shvatila koliko sam prokleto sama niti bih saznala kako je to kad oni koji su vas voleli cekaju da odete jer vise ne mogu da izdrze da gledaju kako svaki dan ima sve vise bolesti a sve manje vas.
da, da se nisam ovoliko borila i sve podnosila hrabro i odvazno otisla bih kao mnogo voljenija i postovanija i srecnija i sinonim za moje ime ne bi bio bolest..
Da verovala sam da je hrabrost boriti se za jos jedan dan zivota danas znam da je veca hrabrost otici na vreme. Zato Izvinjavam se svima porodici, prijateljima, citaocima kojima sam svojim krajnje neukusnim i predugim prezivljavanjem kao i nedolicnim ponasanjem za kancer bolesnika izazvala dodatnu bol, neprijatnosti i myke.
Izvinjavam se i sebi jer mi sve ovo nije trebalo a mora se umreti svakako. Ne zamerite mi, preklinjem vas sto sam bila toliko glupa. Jedna od stvari koju izmedju ostalog spoznas kad zivis duze nego sto je trebalo je koliko si beskrajno glup i koliko je ljudska pamet precenjena kategorija.
