Паралели

Kako samo zavidim prijateljstvima starim pedeset godina! Koliko je samo bilo potrebno ljubavi, strpljenja, mirenja sa greškama, pristajanja na slabost.

Prijatelji se gube tako što ih ukradu žene (poslednji put smo ih videli na momačkoj večeri), krade ih posao, kradu ih godine, vreme, krade ih smrt, kradu ih neke druge, strane zemlje, kradu ih nam njihova deca, njihovo ime u novinama, njihovo lice na televiziji, kradu ih nam naše reči o njima koje su čuli od trećih prijatelja.

Разлог зашто је Ким Џонг Ил заволео православље није сасвим непознат – оно што знамо јесте да је диктатор први пут добио идеју да сагради цркву након посете Русији 2002. године када се уверио у лепоту православних храмова.Наредне године основао је „Северно корејски православни комитет“ и послао четири младића, која су радила у обавештајној служби, на „духовни тренинг“ на Православни семинар у Москви. Током курса, његови изасланици научили су како да служе цркви и тамо су своја црна одела са Кимовим ознакама заменили за мантију.

Такав је суд само о оним делима којима су туђи духовни елементи – онима која се директно непријатељски односе према свему духовном, то јест према Богу и божанским стварима. Та су дела плод ђавољег наговора и не треба их трпети.
Из овога видите да по своме природном назначењу човек треба да живи у духу, да се потчињава духу и да духом прожима све душевно, а тим пре телесно – а за њим и све око себе, тј. свој породични и друштвени живот. То је – правило!

„Када се пред тобом изругују твојој вери, а ти ћутиш- ти си гори од хулитеља. Када је потребно бранити Веру, а ти то не чиниш, погубљујеш душу, али ако и погинеш бранећи је, доспећеш у Царство Небеско.“ Архимандрит Гаврило Ургебадзе рођен је 26.августа 1929.године у Тбилисију у породици окорелог комунисте. Од раног детињства био је заинтересован за веру. Једном приликом је чуо да се говори о Распетом Христу. Занимало га је ко је Христос и шта значи распеће.

Равнодушност према Богу доноси равнодушност према свему осталом; доноси моралну дегенерацију. Вера у Бога је велика ствар. Кад човек верује у Бога онда воли и своје родитеље, своје огњиште, своје сроднике, свој посао, своје село, општину, своју државу и отаџбину. А неко ко не воли Бога и своју породицу – не воли ништа, јер, и отаџбина је једна велика породица. Хоћу да кажем да све отуда полази.

„Када се пред тобом изругују твојој вери, а ти ћутиш- ти си гори од хулитеља. Када је потребно бранити Веру, а ти то не чиниш, погубљујеш душу, али ако и погинеш бранећи је, доспећеш у Царство Небеско.“ Архимандрит Гаврило Ургебадзе рођен је 26.августа 1929.године у Тбилисију у породици окорелог комунисте. Од раног детињства био је заинтересован за веру. Једном приликом је чуо да се говори о Распетом Христу.

Већина нас била би пресрећна да одгаји дете које ће бити и остати прави верник. То није увек лак посао и сваки родитељ који успе у томе, требало би да се много радује. Не постоји метод који би нам помогао да то остваримо, јер је то дато по Божијој промисли и милости.
Међутим, читајући списе Светог Силуана и приче о његовом оцу остао сам задивљен. Чини се да најосновније духовне лекције он није стицао од Старца него од једноставног сељака који је поседовао веру свеца-сељака који је био његов отац.

 Архиепископ Серафим Собољев - једна од истакнутих личности Руске Православне Цркве 20. века, – родио се 1881. године у Рјазани, а од 1921. године живео је у емиграцији у Бугарској. Познат је као дубок богослов и молитвеник, монархиста, антиекумениста и аутор књиге „Руска идеологија“. Архиепископ се упокојио 1950. године у Софији, и био је погребен у крипти руског храма Светог Николе – подворја патријарха московског и целе Русије, где стотине људи свакодневно долазе да се помоле Светитељу.  Архијерејски сабор Руске Православне Цркве донео је 3. фебруара 2016. године одлуку о канонизацији Ариепископа Серафима.

What is the world's most expensive bed? The hospital bed.
You, if you have money, you can hire someone to drive your car, but you cannot hire someone to take your illness that is killing you.
Material things lost can be found. But one thing you can never find when you lose: life.
Whatever stage of life where we are right now, at the end we will have to face the day when the curtain falls.
Please treasure your family love, love for your spouse, love for your friends...
Treat everyone well and stay friendly with your neighbours.

 Зашто? Јер, дете моје, прве мученике бацаше дивљим зверима, а када би се прекрстили дивље звери постајале су као јагњад. Они су их бацали у море, али када су начинили крст море је постајало као суво и они су ходали по њему. Они су их бацали у ватру, али када би се прекрстили пожар би се охладио. Благословено дете моје, шта смо то постали данас? Да ли ми верујемо у Христа? У наш Крст? Зашто је Христос дошао? Зар није Христос дошао да нас оснажи у болести?

Od oko 1900. godine, pa do sredine XX stoleća, ljudi toga doba postaće takvi da će se jedva moći prepoznati. Kada se približi vreme Antihristova dolaska, razum ljudi pomračiće se od plotskih strasti i samo će se besčašće i bezakonje razrastati.

Svet će biti neprepoznatljiv, izmeniće se izgled ljudski, zahvaljujući bestidnosti u odevanju i češljanju neće moći jasno da se razlikuju muškarci od žena.

Ti će ljudi biti divlji i zverski surovi zbog sablazni Antihristovih. Neće biti poštovanja prema roditeljima i starijima, ljubav će nestati.

Старац Стефан Србин (или Стефан Каруљски), веома значајна личност православља, проживео је пола века на Светој Гори. Током тих пет деценија, овај монах се истакао поучавањем, тј. способношћу да православну хришћанску веру пренесе другима, али и својим интересовањем за многа важна питања са којима се суочава савремени човек. Рођен 1922, умро је у децембру 2001. (по старом календару, 21. новембра) у Београду, у доби од 79 година. На Светој Гори је живео од 1950. до 2000, до годину дана пре своје смрти.

Узевши у руке стари рукопис, Петар I је, на запрепашћење калуђера, почео да га чита наглас. Реч је заправо била о Јеванђељу написаном делом на црквено-словенском језику, а делом на глагољици.

Касније је откривено да је Јеванђеље доспело у Француску средином XI века и да га је донео неко из пратње Ане Јарославовне, кћери кијевског књаза Јарослава Мудрог. Она је желела да, након удаје за француског краља Хенрија I, током крунисања положи заклетву на Јеванђељу које је донето из Русије.

Святитель Николай скончался в декабре 343 года и, как архиепископ города Мир, был похоронен на территории Ликии, сейчас это южное побережье Турции. Император Феодосий Младший в 5 веке воздвиг в честь него большой кафедральный храм. В XI веке местность была захвачена и опустошена турками. Византийский император Алексей I Комнин старался защитить святыни, однако ему это не удавалось. Осквернение святынь возмущало не только восточных, но и западных христиан. Особенно опасались за мощи святителя Николая христиане в Италии, среди которых было много греков

Говорећи о борби и победи над осам главних страсних помисли, Свети Нил учи да се рат са лукавим помислима води и победа у борби осваја, по речима Отаца, на различит начин, у зависности од узраста и степена духовног савршенства оних који се подвизавају, нарочито: молитвом против помисли и оштрим супротстављањем њима, да би се, претрпевши понижење, и удаљиле. Само савршени могу да понизе, савладају и одгоне помисли,