Архимандрит Јоил (Јанакопулос) је један од познатих и цењених грчких богослова XX века. Фотиј Јанакопулос родио се 1901. год. у селу Мафја (Драга) Месини и још у младости се упознао са познатим отшелником Илијом (Панагулакисом) који је у срцу младића открио жудњу за монашким животом. Већ 1925. године јеромонах Јоило је завршио Богословски факултет на Националном универзитету у Атини, а 1929. год. је рукоположен у чин свештеника. Поред своје свештеничке службе радио је и у средњој школи као учитељ. Касније о. Јоило одлази у Каламату где се посвећује богословским истраживањима. Врхунац његовог мукотрпног рада је двадесетшестотомно „Тумачење Старог Завета“ које је добило награду Атинске академије наука. Међутим, о. Јоило није био пуки богослов, већ се следећи пример многих светих отаца Цркве развио као академски образован и разуман старац, о чему сведоче многобројне приче из његовог живота.
Ко треба први да се мири
Једном је неки земљорадник навео оцу Јоилу „убедљиве“ разлоге због којих није могао да се помири са рођеним братом:
- Баћушка, ја не могу први да започнем разговор. Мој брат треба први да започне разговор јер је он крив а не ја! Осим тога он је млађи, а ја сам старији брат.
О. Јоило га упита:
- Реци ми ко је старији – ми или Бог?
- Какво је то питање? Наравно да је Бог старији!
- А ко је пред ким згрешио, Бог пред нама или ми пред Богом?
- Ми смо згрешили пред Богом!
- А ко је направио први корак ка помирењу – да ли смо ми кренули ка Богу или је Бог дошао нама?
- Бог је дошао нама!
- Значи?
- Значи... Хвала баћушка, у праву сте! Ја ћу први да одем код мог брата!
Друга страна молитве „Оче наш“
Једном човеку који никако није могао да опрости, о. Јоило је рекао:
- Добро научи молитву „Оче наш“.
- Ја још од детињства знам напамет „Оче наш“.
- Напамет знаш, али срж не знаш!
- Шта имате у виду?
- Ти не знаш смисао те молитве. Читаш је механички. Да знаш њену срж ти би желео да опростиш свом ближњем, јер у супротном је немогуће да ти Бог опрости твоја сагрешења! Управо то значе речи: „И опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим“. Дакле, треба да научиш срж молитве „Оче наш“.
Да ли је грех жеља за смрћу
Нека сиромашна и болесна старица питала је о. Јоила:
- Баћушка, да ли је грех што желим да умрем?
- Ако желиш да умреш да би се избавила од животних потешкоћа, онда је то грех јер таквим ставом ти ропћеш на Бога што он допушта те потешкоће. Међутим, ако желиш да умреш да не би више грешила и тиме растуживала Бога, онда то није грех. Још ако желиш смрт због тога што не можеш да издржиш раздвојеност од Бога и желиш да што пре будеш поред Њега, онда је твоја жеља да умреш благословена! – одговори о. Јоило.
О тежњи за монаштвом
Један свештеник упита оца Јоила:
- Баћушка Јоило, због чега ти подстичеш девојке да постану монахиње?
- Ја их не подстичем али их и не спречавам. Ја не расплињавам и не гасим жељу за монашким животом. Не расплињавам јер то није у мојој моћи: само је Светом Духу то могуће. Али и не гасим јер то не треба да се ради. Ко сам ја да гасим пламен који Бог пали?
- Али ако их не подстичеш да постану монахиње како онда објашњаваш то што толико девојака које се исповедају код тебе желе да се замонаше?
- Твоје питање треба преформулисати: „ Зашто толико девојака које желе да постану монахиње долазе код тебе?“ И тада бих ти ја одговорио: „Зато што је свима познато да ја не одговарам од монаштва“. Дакле, они долазе код мене јер знају да се нећу противити њиховом стремљењу. Да ли је сад јасно?
Вера и чуда
Једном када је о. Јоило путовао возом, по једној провинцијској станици се проширила вест да се у храму суседног села догодило чудо – заплакала је икона! Сви путници су моментално напустили воз и пожурили да виде чудо. Сви осим о. Јоила који је наставио да чита књугу.
Када су се разнежени путници вратили, човек који је седео право преко пута о. Јоила није издржао и узнемирен смиреношћу свештеника је рекао:
- Баћушка, по свему судећи ти не верујш!
- Ја верујем – одговори о. Јоило, зато се и не изненађујем чудима. Ал ето ти не верујеш, зато си и потрчао да видиш чудо и да поверујеш, није ли тако? А реци ми, да ли си сада верујеш?
Разлика између хришћанина и комунисте
Један комуниста је рекао оцу Јоилу:
- Баћушка, комунизам је исто што и хришћанство! У јавном смислу међу њима нема никаквих разлика. И комунизам и хришћанство желе једнакост, братство и друштвену правичност.
- Међутим постоји једна мала разлика – рече отац Јоил.
- Која?
Хришћанство говори свом ученику: „ Зашто ти имаш, а други нема? – Иди дај му!“. А комунизам свом приврженику говори: „ Зашто други има, а ти немаш? – Иди одузми му!“. Да ли си разумео разлику?
Пролазни бод хришћанства
Један учитељ који предаје у средњој школи рече о. Јоилу:
- Баћушка, ја мислим да је лоше чинити добро са циљем да се наслађујеш рајем или да би се спасао од ада. Ми треба да чинимо добро искључиво због љубави према Богу.
О. Јоило упита учитеља:
- Када оцењујеш своје ђаке да ли користиш само оцене „нула“ и „одличан“? Других оцена нема?
- Наравно да има! Ја користим све оцене од нула до двадесет. Ученици који добију оцену „десет“ и више – пролазе, а остали не.
- Ето и хришћанство има своју скалу оцењивања. „Одличан“ добијају они који чине добро искључиво због тога што желе да испуне вољу Божију. Онима који чине добро да би се наслађивали рајем хришћанство даје нижу оцену. Још нижу оцену добијају они који чине добро да би избегли ад. Али све ове три ознаке су изнад „десетке“ и стога људи са њима „пролазе“. Ако хоћеш подвизавај се да би добио оцену „одличан“. Нико ти не брани. Али са саосећањем гледај на те бедне људе који се боре за „десетку“.
Са грчког превео Геворг Казарјан
Из књиге: Харизма и харизматичари. Антологија појављивања благодатних дарова ( у 3 тома), том трећи, издавач: Света обитељ
Параклита, Оропос, 2009.год.
Са руског превела Јелена Павловић
31 / 10 / 2018
http://www.pravoslavie.ru/srpska/116926.htm
