☦︎ Највеће чудо века догодило се у Румунији, од стране Светог Нектарија.
У једном селу у Румунији није било свештеника, па су мештани често одлазили код Патријарха са молбом да попуни упражњено место. Међутим, Патријарх није имао могућност да удовољи захтеву људи. Мештани су одлазили више пута, али Патријарх им је увек одговарао истим речима: „Немам свештеника да вам пошаљем у село."
У међувремену, неки су умирали неприпремљени, други су имали жене и децу без венчања, а свеца и одрасли су били некрштени. Једног дана, пред храм је стао аутомобил, и из њега је изашао свештеник. Цео село је било узбуђено, вичући: „Дошао је поп!" Мештани су отишли до свештеника, поздравили га и упитали: „Kако си дошао у село, када нам је Патријарх рекао да нема свештеника да нам пошаље?"
Тада им је свештеник одговорио: „Зар нисте желели свештеника? Ево, дошао сам..." Цело село се радовало присуству новог свештеника. Свештеник је одмах почео са радом – ишао је на све гробове и читао опело, крштавао и венчавао све у селу, служио литургију и причешћивао народ. Једног дана позвао је мештане и рекао им: „Морам да одем, моја мисија је завршена."
Тада је село било у узбуђењу: „Сада када си дошао, одлазиш?" Али свештеник није слушао мештане и остао је при својој одлуци. Kада су мештани схватили да не могу ништа променити, захвалили су му се на свему што је урадио и испратили га. Неколико дана касније, отишли су код Патријарха да му захвале што им је послао свештеника и да му кажу да, када буде могао, поново пошаље неког другог свештеника.
Али Патријарх није знао ништа о томе. Рекао им је: „Ја нисам послао никога јер немам свештеника, али сачекајте, можда је протосинђел послао неког да вас послужи." Патријарх је позвао протосинђела, али ни он није послао никога. Патријарх их је онда упитао: „Шта је тај свештеник радио у вашој парохији?" Мештани су одговорили: „Венчавао нас је, крштавао, обављао сахране наших родитеља, радио све што свештeник ради."
„Добро, рекао је Патријарх, зар вам није давао документа и уписивао тајне?" „Наравно, рекли су мештани, давао нам је документа и све је уносио у књиге храма." „Нисте ли видели шта је писао? И како се потписивао, под којим именом?"
„Сва документа су, Ваша Светости, написана на румунском, али потписивао се на другом језику који нисмо препознали." Патријарх је замолио да му донесу књиге како би видео ко је био тај свештеник. Kада су му донели књиге, Патријарх је био запањен – није веровао својим очима.
Заиста, сва документа су била написана на румунском, али име је било написано на грчком, са потписом „Нектарије, епископ Пентапољски".