Бидејќи Бог се грижел за тебе уште пред ти да постоиш, како ли Тој може да не успее да се грижи за тебе сега, за ти да бидеш она што Тој сака да бидеш? Ти си сега верник; ти веќе го одиш патот на праведноста. Дали Тој нема да се грижи за тебе, Оној Кој прави Неговото сонце да изгрее над добрите и злите луѓе и го праќа својот дожд на праведните и неправедните исто така?
Сега кога си праведен преку животот во верата, ќе те одбие ли Он, ќе те напушти ли, ќе те избрка ли? Се разбира дека не. Во твојот сегашен живот Тој ќе те негува и ќе ти помага, и ќе ти обезбедува сè што ти треба, а ќе го тргне сè она што може да ти наштети. Со тоа што Тој ти ги дава сите овие нешта, Тој те утешува за да можеш да се одржиш, и со тоа што Тој ги одзема, те корегира за да не загинеш. Господ те има во Негова грижа, затоа не се грижи.
Блажени Августин Ипониски
(За благодатта и слободната волја)
Подготви: Дејан Блажевски
Друго:
(извадок)
ОБРАЋАЊЕ У ПРАВОСЛАВЉЕ
Његово коначно обраћање у Православље се одиграло на један чудесан начин. Сам чин је Августин описао у осмој књизи својих Исповести: „Плакао сам у највећој скрушености свога срца. И гле, чух глас из суседне куће, не знам да ли је глас неког дечака или девојчице, како певајући понавља: Толле леге! Толле леге, тј. узми и читај! Одједном се моје лице изменило и почех најупорније да мислим, да ли деца у некој игри певају тако нешто, и не могах се сетити да сам то негде чуо. Тако зауставивши бујицу својих суза, устао сам, протумачивши то као ништа друго до заповест Божију да отворим књигу и читам прву главу коју нађем (…) Узео сам (Нови завет), отворио и у тишини прочитао одељак на који се прво спустио мој поглед: Да ходимо поштено као по дану: не у пировању и пијанству, не у разврату и бестидности, не у свађи и зависти. Него се обуците у Господа Исуса Христа; и старање за тело не претварајте у похоте (Рим 13, 13).
Даље нисам хтео да читам, нити ми је било потребно: јер истог тренутка на крају реченице, светлошћу, и јасноћом уливеном у моје срце, сва тама сумње је ишчезла.“ Након овог догађаја Августин се потпуно обратио у хришћанство.
Године 386. напушта учитељску службу и повлачи се у самоћу, спремајући се за Св. крштење. Наредне (387. године), у априлу месецу, крштава га Св. Амвросије Милански. Постоји легенда, да је том приликом Св. Амвросије испевао чувену црквену химну Те Деум лаудамус (Тебе Бога хвалимо). Међутим, поуздано знамо да аутор химне није Св. Амвросије, већ Св. Никита епископ Ремесијане (данашња Бела Паланка).
Примањем Св. крштења почиње дуга и најсудбоноснија етапа у Августиновом животу. У јесен 387. креће из Милана назад у Африку. На том путу му, у Остији код Рима, умире мајка, он остаје у Риму скоро годину дана, потом одлази у Картагину, са јасним монашким опредељењем. Из Картагине одлази за Тагасту.
СВЕШТЕНОСЛУЖИТЕЉ
Епископ Хипонски Валерије рукополаже Августина у чин свештеника 391. године. Читав свој даљи живот светитељ ће провести у Хипону, где ће 395. године наследити Валеријана на епископској катедри. Епископовао је у Хипону до смрти, пуних 35 година. За време тих архипастирских година, Августин је написао многе своје списе, који ће остати упамћени као најлепша књижевна дела раног латинског средњовековља. Поред списатељске делатности, он је постао и незаменљиви учесник свих афричких сабора на којима су се решавала интерна питања помесне Цркве. Својим присуством на тим саборима он је у огромној мери допринео законодавној делатности Афричке цркве. Августин је својом образованошћу и светим животом изазивао дивљење својих савременика и био предводник црквеног живота Африке.
Када су Готи упали у Африку и 430. године опсели Хипон, светитељ је тешко оболео. Упокојио се 28. августа исте године. Његове мошти се данас налазе у Павији у цркви Св. Петра. Православна црква његов помен слави 15. јуна.
