Mnogi vernici su dolazili sa pitanjima i žaljenjem što im se sinovi nisu oženili ili se drogiraju, piju i slično.
A otac monah Gavrilo im odgovara: „Vi ste narod naopak, vi se više vezujete za gatare i vračare, za pobratimstvo, a samo sebe više okivate, a od Boga ste se udaljili. Nemojte ništa da se čudite šta vas snalazi. Vi bi hteli kad bi moglo nekako prečicom u Raj, da se nekako provučete u Raj, ali bez muke i truda, i to ne onim putem koji Crkva propisuje, nego onako kako vama odgovara, da ne postite, ne molite se, da se ne ispovedate i ostalo, pa radite praznikom i nedeljom, i tako. E pa tako ne može.
Nego se vratite na početak, polako, pa onda iznova novim putem, na mala vrata, a ne na široka kojim vi sada idete u propast. Kajte se, ispovedajte se svojim sveštenicima, poveravajte se i molitve uplaćujte za svoje i žive i umrle, da i njima, precima bude lakše tamo, oni su vaši.
Dobro činite, pomažite nemoćne, zlo nikom ni da pomislite a kamoli da učinite, da ne svedočite krivo, i drugo tamo sve lepo piše u Božjim zapovestima, tada će i vašoj deci biti bolje, a i decu učite da se poprave i da drže Božji zakon. Postite sredu i petak, obavezno i sve postove, to odgoni nečistu silu od čoveka, dece, ne može onda porok njima da ovlada, zaštićeni su, onda roditelje poštujte, da neko prokletstvo ne zaslužite, da ih u bolesti i pogledate i da imaju hranu i sve pristojno, to znači i svekra i svekrvu, nemojte tuđe otimati, nemojte slavlja u postove praviti, praznike poštujte, nedeljom nemojte nikada raditi da ne bi gnjev Božji navukli na dom vaš. Sve što nedeljom uradite i praznikom, od toga koristi imati nećete.
Svetinju braka držite, pa će i deca Blagoslov imati i uspeće u životu, i Kumove svoje poštujte.
Eto, ja rekoh i dušu spasoh, a vi vidite, u tome je ključ rešenja vaših problema u porodicama, drugog krivca nema, i niko nemože grešku ispraviti vašu, nego samo vi, vašim zauzimanjem i trudom da se popravite. A vi kako hoćete, (imao je stalno običaj da kaže) „Biraj ago kud ti drago, ne možete služiti Bogu i mamonu!“
Događalo se da kad ga posete neki gosti i odu, otac sam u sobi naglas priča a mi prolazeći čujemo: „Eto, bili, da pitaju za savet, a neće da ga prihvate, odoše kući i opet će po svome, džabe sam se mučio da im pričam. Lakše njima ovako, a teško je da poste i da se mole, nego misle odu čas vračari i sve gotovo, a ono posle još gore samo naprave, demon za čas samo ode, pa se opet pojavi i novim mukama muči. Oni misle da sve probleme reše, ali bez truda, da mogu prečicom u Raj, olako, e pa ne može.
Tamo se mora naokolo, uskom stazom, u oskudici i skromnosti u trpljenju, zakon Božji samo i u srcu i u duši nositi i truditi se da ga ispuniš. Ali oni neće da slušaju, to je narod nepokoran i naopak, sve oće ali ne kako Bog hoće, već samo kako njima odgovara, i po svome, a po Božjem nikako. Pa misle mi monasi to pričamo tek onako što moramo, to nam poso!“
. . .
Odlomak iz knjige Monah Gavrilo – prorok poslednjih vremena
http://beograd.in/kako-se-zasluzuje-srecan-porodicni-zivot/?utm_source=facebook.com&utm_medium=social&utm_campaign=Postcron.com
