Православна црква и хомосексуалност – поводом Предсаборске конференције у Шамбезију

На недавно завршеној петодневној Предсаборској конференцији представника аутокефалних православних цркава (не)очекиван је камен спотицања настао око односа Православне цркве према сексуалним мањинама. О томе је нашу јавност први известио портал Светосавље.орг (6. март 2015).

Доносећи ову вест, скрећемо пажњу и на текст који се бави проблемом хомосексуалности у средњовековној Србији, из перспективе црквених извора, исповедничких књига, епитимијских зборника, из пера др Станоја Бојанина (PDF).

А. Ж.
Светосавље.орг: Хомосексуализам камен спотицања међу православним јерарсима у Шамбезију

Према писању www.agioritikovima.gr/ од 16. до 20. фебруара 2015. у православном центру Васељенске Патријаршије у Шамбезију у Женеви, одржана су заседања специјалне међуправославне комисије за припрему будућег Свеправославног сабора а под председавањем Митрополита пергамског Јована Зизјуласа, поштованог теолога и академика.

Извор наводи да постоје докази да су неки од угледних православних архијереја покушавали да ослабе стубове Православља својим инсистирањем на подршци хомосексуалности и тенденцијама да у том циљу и поједина поглавља о Содоми и Гомори буду избрисана из Библије!


На овај Сабор поједини православни архијерejи чекају већ више од 50 година, а ипак, припреме нису још ни близу свог завршетка.

Када је у марту прошле године Васељенски патријарх Вартоломеј упутио позив да се исти сазове у лето 2016. године у Истанбулу схватио је да су многи текстови, који припремају тај велики састанак православних прелата, чак из периода Хладног рата, да се односе на услове комунистичких режима у Источној Европи и да су због свега тога мање релевантни.

Због тога је и основана нова комисија од представника свих 14 аутокефалних цркава, како би се ревидирали сви ови застарели текстови да би о њима могли да одлучују православни архијереји који би учествовали на предстојећем, свеправославном Сабору. Да би комисија усвојила закључке свога рада све одлуке се морају усвојити једногласно.

Тешко је проценити време у коме ће међуправославна комисија успети да оствари зацртане циљеве јер су исти текстови за које су биле потребне деценије рада сада подвргнути ревизији.

Међутим, ако се узме у обзир садржај задње седнице одбора у Шамбезију онако како је откривају наши извори, испада да је боље и да међуправославна комисија не жури са својим одлукама.

Наиме, овога пута су православне главе окупљене у Швајцарској, разговарале о тексту који је био припремљен на Трећој предсаборској православној конференцији 1986. године под називом: „Допринос Православне Цркве у распрострањености мира, правде, слободе, братства и љубави међу људима, и њена критика расне и друге дискриминације.“

Својевремено су јерарси из тзв. Источног блока морали да подносе извештаје диктаторским властима комунистичких држава и покажу им да њихов напоран рад током путовања у иностранство није узалудан тј. да их увере да се тамо боре за „мир“ који подразумева мир и у Источном блоку. Али сада су се ствари промениле иако смо још увек далеко од братства и љубави између људи, борба против расне дискриминације се не чини веома актуелна тема.

Заиста, апартхејд у Јужној Африци се сада тиче далеке прошлости, колонијалне земље су успеле да се изборе за независност, док се представник некада потлачене расе преселио у Белу кућу где утиче на стање савременог света.

Због тога нико није ни очекивао да би то питање могло изазвати тако жестоку дебату међу учесницима на последњој седници међуправославне комисије. Ипак, настали су сукоби олујних димензија ако је судити према нашим ексклузивним информацијама. Такође су расправе биле тако узавреле и бучне да су се чуле како од стране техничког особља у Православном центру у Шамбезију тако и од студената који студирају тамо православну теологију.

Како се испоставило, предмет контроверзи су права сексуалних мањина. Мањине које Митрополит пергамски еуфемистички назива „мањине друге природе“, такође и „поштованим члановима друштва“ и које, по његовом мишљењу требају бити заштићене од сваког облика дискриминације и неправедног прогона.



„Ми немамо право да понижавамо и прогонимо Божје подобије“, поручио је он, према поузданим изворима својим „безобзирним“ колегама. „Запитајмо се да ли треба да размотримо хомосексуалне кривице које заслужују прогон? Ако већ треба да буду прогоњене? Јер ако не желимо да се успостави принцип по којем ти људи морају бити заштићени, то значи да желимо да буду кажњени и затворени.“

Митрополит је поновио самим тим уверење оних који су подржали антирасистички али у суштини антиправославни закон, који је усвојен од стране грчког парламента под притиском Европске Уније. Овај закон, подсећамо, узима за предмет осуде митрополита Серафима Пирејског и многе друге пристојне црквене званичнике који са великим духовним ауторитетом представљају морално здраву већину грчког друштва.

Међутим, напори да се у саопштење ове комисије угради позиција која захтева безусловно поштовање „националних мањинских заједница, верских, језичких и „других природа“ и обезбеди им „да се слободно развијају у складу са својим принципима“ ипак нису пронашле подршку од већине.

Затим је покушао да помогне митрополиту Јовану Зизјуласу још један професор теологије, декан Православног богословског института у Шамбезију, Власије Фидас који је рекао:

„Сексуалне мањине су као и ми, чланови Цркве, они који су укључени у њен живот. Они јесу грешници, али сви смо ми грешници. Држава их признаје као угледне чланове друштва па самим тим ни ми не би требало да то игноришимо. Сексуални греси нису нешто најтеже те стога треба третирати ЛГБТ заједницу не са осудом већ са љубављу и поштовањем.“

На почетку дискусије је међу учесницима било појединаца који су такође делили овај став. Са друге стране, делегација Руске цркве коју је предводио митрополит Иларион Алфејеф изразила је своје апсолутно неслагање са таквим ставом. Такође, подршку ставу „поштовања ЛГБТ заједница и њиховој безрезервној заштити од прогона“ није пружио ни портпарол Антиохијске Патријаршије Митрополит Василије из Сирије, где наша браћа хришћани трпе велики прогон због вере, нити митрополит црногорски Амфилохије, који се храбро одупирао тзв. „Прајд Фестивалу“ у главном граду своје земље, такође ни други архијереји.

Ипак, седмочасовни притисак председника комисије коме су учесници били изложени (колико је трајао састанак) није остао без резултата. Резултат је тзв.компромисни амандман по коме: „мањине свих врста не смеју бити дискриминисане, што не значи да ико због тога треба да дели и њихове ставове и принципе.“

За овај амандман, дакле, на нашу велику жалост и срамоту, према нашим сазнањима је гласала сва јерархија грчког порекла. Митрополит Деметрије је чак изјавио да је у Грчкој присутна „нацистичка идеологија“ која подржава нападе на сексуалне мањине.

За амандман су гласали и Митрополит Месине Хризостом, епископ Пафоса Георгиос (Кипарска црква), архиепископ Константин (Јерусалимска Патријаршија) и митрополит Сергије (Александријска Патријаршија).



Овом компромису срама, осим поменутог митрополита црногорског Амфилохија, опирали су се и архијереји цркава из Србије, Бугарске, Грузије и Румуније.

Сви они се нису предомислили до краја. Захваљујући њима до издајничке ревизије православне теологије није дошло, након што су одбили да положај заштите хомосексуалаца буде уграђен у текст који је написан за прихватање од Светих Синода Православне цркве. Православна црква ће, као и раније, грех називати грехом и истину истином. Нити ће бити избрисана из Библије поглавља о Содоми и Гомори нити речи апостола Павла да: „Божје царство неће наследити мужеложници“ (св. ап. Павле Кор. 6:9)

Међутим, и сама чињеница да се таква дискусија десила међу онима који су од Бога постављени да буду пастири свога народа и чувари православне вере, изазива дубоку забринутост. Понашање у овој дискусији појединих прелата који због страха од света и у име јеретичке политичке коректности, прикривено од свога стада издају учења Светих Отаца, узрокује нашу велику тугу.

Највећа је ипак забринутост што се ни на једном сајту било које православне помесне цркве није појавила ни једна једина информација о садржини разговора православних прелата на састанку у Шамбезију. Од кога се то прикрива и за чије добро? Тешко нам је, и поред велике жеље, поверовати да је тако нешто Православнима на корист.

Извор: www.agioritikovima.gr/

(Светосавље.орг, 6. 3. 2015)

Станоје Бојанин: Хомосексуалност у средњовековној Србији
stanoje slika

Др Станоје Бојанин

Апстракт: Ова студија представља истраживање до сада неиспитане теме која се тиче хомосексуалности у средњовековној Србији. У раду су представљени најважнији извори и указано је на основне принципе њихове методолошке обраде.

Размотрена је, такође, средњовековна словенска терминологија којом је означавана хомосексуалност, као и језик којим се о наведеној проблематици писало и (вероватно) говорило.

Као најважнији извори издвајају се они везани за покајничку праксу средњовековне цркве као што су упитници са питањима које је требало поставити вернику приликом исповести и црквеноправни споменици канонског и пенитенцијалног права који су садржавали детаљне описе телесног греха на основу којих се одређивала његова тежина и врста црквене казне.
stanoje-korice



Чланак „Хомосексуалност у средњовековној Србији“, др Станоја Бојанина, сарадника Византолошког института САНУ, објављен је у зборнику „Међу нама – неиспричане приче из геј и лезбијског живота“, Хартефакт, Београд, 2014.

ЦЕО ЧЛАНАК ДР СТАНОЈА БОЈАНИНА ПРЕУЗМИТЕ ОВДЕ (PDF)