SNOB I SNOBIZAM
Za pocetak želio bih da kažem da je ovo jedan izuzetan tekst,koji me je potpuno fascinirao pa bih želio bar dio toga da podjelim i sa drugim ljudima,riječ je dakle o jednoj vrsti osoba za koje se u srpskom jeziku upotrebljavaju izrazi pokondirena tikva ili skorojevići,u identicnom značenju kao i izraz snob.
Dakle šta je to snob?
To je osoba koja želi da sve one "iznad" sebe impresionira, a one "ispod" svog nivoa da baci u još dublje ponore. Ukratko, snob se svim silama trudi da učvrsti svoj status u društvu, a uvek na račun nekog drugog."snobu je, naprotiv, veoma važno mišljenje drugih ljudi”. Naime, “elitista ide u operu jer voli takvu muziku. Snob ide samo zato što želi da tamo bude viđen".Ako želite da budete snob, neprestano morate da pokazujete koliko ste važni i stalno morate da pazite na konkurenciju, što znači da baš i nije lako biti snob.”
Snobizam je, nažalost, zarazan i zasnovan na pogrešnom sistemu životnih vrednosti. Povremeno ga pothranjuju i neki roditelji koji, želeći da svom nasledniku priušte sve što oni sami nisu imali, preteruju u kupovini preplaćenih firmiranih predmeta i odeće. Svoje dete u mislima vide kako u bliskoj budućnosti prisustvuje nekom važnom "iventu" i korača po crvenom tepihu, dok mu svi uglas govore "rispekt".Snobizam je sam po sebi neprijatan, jer su snobovi često grubi prema onima koji imaju ono što bi se moglo nazvati "nižim" načinom života. Problem sa snobovštinom je taj što odluke o tome, koji izbor ili odluka su superiorni, obično nisu ispravne.Snob je osoba koja nastoji da svoje “niže” socijalno, odnosno klasno poreklo prikrije i potvrdi ga kao "više" i to u onoj društvenoj zajednici u kojoj živi i deluje. To znači da snob, imitacijom ponašanja onih koje oponaša, pretenduje na neku vrstu statusnog, socijalnog "unapređenja", služeći se, najčešće, tehnikama samopromocije.
Snob je, zapravo, ona ličnost koja u većoj meri nego ostali zavisi od valorizacije okoline, odnosno od suda i potvrde drugih, te koja precenjuje uticaj socijalnog porekla na formiranje ličnosti (pridajući mu prekomeran značaj). Najčešće je reč o relativno nezrelim osobama, koje se u društvu potvrđuju spoljašnjim sredstvima, manifestujući time, često prekomerno, pa i groteskno, pripadnost elitnim i povlašćenim slojevima (klasama) neke društvene zajednice. Snob može biti i ostati u ovom odnosu zavisnosti, a da, pri tom, ispoljava i neke elemente autentičnosti – što je, recimo, čest slučaj u sferi kulture i umetnosti – gde ima mnogo skorojevića, ali, uprkos tome, i autentičnih stvaralačkih ličnosti, što na prvi pogled izgleda kontradiktorno. Ponekad je skorojevićstvo i kompenzatorski motiv za uspeh pojedinca, bilo u biznisu, ili u sferi stvaralaštva, odnosno u društvenoj zajednici uopšte.
Kako najlakše, po čemu, prepoznati snoba u Srbiji,Bosni,Hrvatskoj,ukratko na Balkanu?
Snobovi su najčešće trendseteri i pomodari u bilo kojoj oblasti rada i života: načitani epigoni u nauci, pomodari u svetu umetnosti, oni koji preziru "drukčiji" akcenat, skloni sektaštvu ove ili one vrste, zatvoreni za sve što je različito i ne uklapa se u viziju: “prvoklasno” i “najbolje”, često su narcisi sa stilom, pokušavaju da se postave superiorno u odnosu na "niže", a servilno u odnosu na "više" od sebe. Dakle, neslobodni su i autoritarni kao ličnosti. Ima ih mnogo među nama, i, po mom mišljenju, ovde je teže prepoznati autentičnu osobu nego skorojevića, što praktično potvrđuje stare teze da smo upravo mi jedno skorojevićko društvo... Pogledajte oko sebe, ulicama naših gradova šepure se mnoge imitacije. Uzori su različiti, a oponašatelji “standardizovani”, kao i svaki robni proizvod .Klasno društvo je osnovna pretpostavka snobizma.
Извор: http://www.karike.com/blog/224184/snob-i-snobizam
2014 год.
