Малина
По завршетку академије живео сам у једној кући и тамо чуо ову необичну причу о чуду преподобног Серафима, која можда нигде није записана, или, можда је и записана у рукописима али није објављена, јер се чини сувише нестварном савременом и маловерном интелекту. Мени се ово чудо не само чини необичнијим од других, него упоредо са преображењем преподобног Серафима, описаног од самог очевидца Н. А. Мотовилова, сва остала се чине веома проста, незнатна и природна. Причу ћу испричати по сећању: више пута сам га чуо од дадиље, старице Александре.
-То је било давно, - почела би полако старица, са прекидима, - Дошао је у саровски манастир нови архијереј. Много се наслушао о угоднику Божијем, али сам није веровао у чудеса баћушке. А можда су му и људи свашта причали?
Срели су архијереја монаси са звонима, част његовој части, у цркву га испратили, а онда у архијерско одмориште. Онда, угостили га онако како и треба. Другога дана служба. Све је архијереј погледао, а онда упитао:
- А где живи отац Серафим?
А баћушка тада није живео у манастиру, него у својој пустињи. Упрегли су коње за архијереја. Била је зима, снега је у саровским шумама било – какви само сметови ! На силу је путовао архијереј.
Баћушку су раније обавестили да сам архијереј иде њему у госте. Угодник Божији му је изашао у сусрет без капе (клобука) и смирено је направио архијереју поклон до ногу.
- Благослови – каже - мене убогог и грешног, свети владико! Благослови баћушка!
Архијереј благословио и иде напред у његову пустињицу. Баћушка га под руку придржава. Свита је остала да причека. Ушли, помолили се, сели. Баћушка тако и каже:
- Гост код мене високи, а угостити га код мене убогога Серафима и нема чиме, - обратио се он опет архијереју. А он, угодник, прозрео је душу његову, да не узима све за благодат, оно што Бог даје светима. А и да каже директно неће, да не би увредио архијереја.
А баћушка је био добар, зато га је и медвед волео, јер је веома добар био овај угодник. Од његовог изгледа сва злоба је нестајала у људима и у зверима.
Архијереј је мислио да баћушка хоће да га угости чајем, па рече:
- Не брини се, ја сам сит. А и нисам ради тога ја к теби дошао по великом снегу. Ето о теби говоре разне приче.
-Какве, баћушка, приче? - пита угодник, као да не зна.
- Ето, кажу да ти твориш чудеса.
- Не, баћушка, убоги Серафим не може творити чудеса, њих може творити само један Господ Сведржитељ. А Њему је све могуће, Милостивом. Он је и цео свет прекрасно из ничега створио, баћушка. Он је и Илију хранио преко гаврана. Он је и нама, с тобом, баћушка, ето погледај, какву само благодат дао.
Архијереј је погледао у угао, куда му је показао угодник, а тамо је већи грм малине израстао, а на њему пуно зрелих плодова. Запрепаштени владика није ништа могао да каже. Зима, а малина, и још из голог пода израсла! Као у причи! А баћушка Серафим, узео чајни тањирић, и бере малине. Набрао и донео пред госта.
- Једи, баћушка, једи! Не стиди се. У Бога свега има много! И преко убогога Серафима, по његовој молитви и по Својој милости неизрецивој, Он све може. Ако будете имали вере колико је зрно горушичино, тада и гори можете рећи: “Баци се у море!” - и она ће се преместити. Само не треба сумњати, баћушка. Узми, узми!
Архијереј је све појео, а онда се изненада поклонио баћушки до ногу. А баћушка је успео да га предупреди и да каже:
- Не смеш ти да се клањаш пред убогим Серафимом, ти - архијереј Божији. На теби је велика благодат! Благослови мене, грешног, и помоли се!
Архијереј је послушао и устао. Благословио је баћушку и само рекао две - три речи:
- Опрости ми, старче Божији. Погрешио сам пред тобом! И моли се за мене, недостојног, и у овом животу, и у будућем.
- Слушам, баћушка, слушам. Само ти до моје смрти никоме ништа не спомињи, иначе ћеш боловати…
Гледа архијереј, а грм се и не види, а на тањирићу од малине још сока остало, значи да то није било привиђење. А и прсти су код њега били од малина.
Изашао је архијереј. Чека га његова свита. “И шта би то могло бити, - мисле, - да је он тако дуго говорио с баћушком Серафимом?” А он га, опет испод руке, све до саоница прати. Посадио га и опет се још једном у снег поклонио. А архијереј, само што су одмакли каже својима:
- Велики угодник Божији. Истину су за њега говорили, да он може да твори чудеса.
Али ништа им о малини није рекао. Само је целим путем ћутао и крстио се, а онда би опет поновио:
- Велики, велики угодник!
А тек када се баћушка упокојио он је свима испричао за малине.
Из сећања о светом Серафиму Саровском.
Превод с руског: Наташа Убовић
Преузето са: sozeb.org
21-јули, лето Господово 2014
