PLAN: „STOPA SMRTNOSTI SE MORA UBRZATI“!?

 PLAN: „STOPA SMRTNOSTI SE MORA UBRZATI“!?

Korišćenje hrane kao oružje je staro koliko i opsada gradova, ali današnji varvari su podigli nivo delovanja „za nekoliko stepenika više“.

Oni kažu: „Postoje dva moguća načina na koji svet od 7 milijardi ljudi može izbeći ovakvu sudbinu. Ili trenutni natalitet mora pasti vrlo brzo, ili aktuelne stope smrtnosti moraju ići vrlo brzo gore. Ne postoje drugi načini“

Postoji, naravno, mnogo načina na koji stopa smrtnosti može ići velikom brzinom gore. U termonuklearnom dobu, rat može da ostvari ovu stopu veoma brzo i odlučno. Glad i bolest možemo nazvati kao prirodnu selekciju u vezi nataliteta, a nijedna od njih nije nestala sa scene… da pojednostavimo: Preterana ljudska populacija i rast nataliteta je jedna od najvećih ekonomskih i socijalnih prepreka većine zemalja u razvoju.

„Prenaseljenost i rapidan demografski rast Meksika je već danas jedna od glavnih pretnji nacionalnoj sigurnosti Amerike. Jedino ako Amerika zapečati meksičku granicu. Ovako smo do guše pretrpani Meksikancima za koje ne možemo da nađemo posao“, kaže Robert MekNamara, nakon toga predsednik Svetske banke 1982. godine.



MekNamara je slabo prikrivao svoje izjave koje su bile genocidne, a ova je bila pre trideset godina, strah bogatih i privilegovanih od „mnoštva prljavih koji prenaseljavaju planetu“ .

Dakle, nije se mnogo toga promenilo jer i sada slušamo iste, umorne, stare poruke koje šalju vladajuće elite. MekNamara je ispuštao krike straha zbog Meksikanaca, ali postoji i bauk u Evropi, samo su sada u pitanj Afrikanci.

Eksplozije gladi na Haitiju, Egiptu, Obali Slonovače, Etiopiji, Filipinima, Indoneziji zbog podizanja cena osnovnih namirnica, poput jestivog ulja i pirinča, označene su kao bezbednosna opasnost za zapad.  Od BBC-a je zatraženo da ovu vest stavi kao prvu i najvažniju.

Da bi se dodala so na ranu, Gordon Braun ima smelost da da ovakvu izjavu:

„Rastuće cene hrane prete da vrate napredak koji smo postigli poslednjih nekoliko godina razvoja. Po prvi put, za nekoliko decenija određeni broj ljudi se suočava sa glađu“.



Napredak? Standard je pao za sve (osim za bogate, koji su kao posledica, postali još bogatiji tako što su još više krali od siromašnih), još od 1970-tih, kada je „neoliberalni“ program pokrenut. I od tada ne samo da smo videli da su najsiromašniji najviše pogođeni, videli smo i milione ljudi iz bivše srednje klase, koji su bačeni tamo gde i „pripadaju“, zajedno sa siromašnima. Toliko o kapitalističkom „dobrom životu“.

Ovo su činjenice: realne plate u Americi su pale od 1970-tih godina. Po proračunima, 40 miliona Amerikanaca živi „zvanično“ ispod nivoa siromaštva. Ali oni barem imaju da jedu nešto, a ne kao milioni ljudi u takozvanim zemljama u razvoju, koje su pogođene  slobodnom trgovinom.

Evo kako se hranom ucenjuju siromašni i kako taj paradoks funkcioniše da proizvođači hrane budu još siromašniji i gladniji.



Ovako trenutno stoje stvari. Siromašne zemlje gaje hranu za izvoz. Dotična zemlja inače uzgaja svoju sopstvenu hranu, ali su ih sada Zapadne zemlje „ubedile“ da tu hranu izvoze jer im je potrebna čvrsta valuta za dalju kupovinu robe za sopstvene potrebe. Po tom pitanju drastičan primer je Indija o čemu smo već pisali na stranicama Vestinet.

A da bi bili sigurni da idu do kraja sa „pogodbom“, i to po zakonima i „pravilima Svetske trgovinske organizacije (WTO),  rečeno im je da će biti kažnjeni ako kontrolišu uvoz. Dakle suština je sledeća: Siromašni moraju da proizvode hranu koju prodaju bogatima za male pare a onda za te bedne pare moraju od bogatih da kupuju razno „neophodno“ smeće.

I sada ta dotična zemlja uzgaja namirnice za izvoz, da bi „zaradili čvrstu valutu“ određenih zemalja. A  šta je najgore od svega, to što će tu valutu potrošiti na kupovinu onoga šta su oni uzgajali. Subvencije se tada brišu, a ono šta je ostalo od poljoprivrede ne može da se takmiči sa konkurencijom.



Dakle začarani krug propasti.

I onda nam određene „tajkunske“ zemlje drže predavanja o demokratiji, napretku, civilizaciji, dobrobiti čovečanstva.

Sve ovo naravno već postoji na elegantan način i u Srbiji. Šta Srbija izvozi? Ništa kao gotov proizvod. Ili sirovine ili poljoprivredni neprerađeni proizvodi. Gotovo u potpunosti sirova radna snaga. Prava kolonija.

Klasičan primer je izvoz voća i povrća u Sloveniju i uvoz sokova od tog istog voća i povrća. U pitanju je glupost ali i korupcija na visokom nivou. Klasična pljačka državnih resursa.

Ako bi mafija radila isti ovakav posao nazivali bi ga kriminalnim iznuđivanjem i sigurno bi već odavno bili u zatvoru.

I naravno, Zapadne zemlje će za sebe  subvencionisati proizvodnju hrane.

Zato siromašni na ovoj planeti nemaju sredstava da subvencionišu svoju proizvodnju hrane, i tako trošak uvoza hrane raste, ali ne raste cena za izvoz hrane.



Donedavno su samo dolari bili prihvaćeni kao valuta u siromašnim zemljama za energiju, vodu, đubrivo i pesticide.  Sve je to potrebno za pravilan razvoj namirnica. Bolje bi bilo u današnje vreme da se ne proizvodi ništa, po ceni od 113 dolara po barelu nafte.

Pobednici su karteli za prodaju nafte na veliko. Nema potrebe da se napiše ko je gubitnik.

Ali stvarni trošak za proizvodnju nafte je ostao na status quo. Cena uopšte nije porasla. Čitava odgovornost za ovaj rast cena bi trebalo smestiti tamo gde i pripada – investicione korporacije. To je kapitalistički sistem.

Najnoviji dodatak za proizvodnju hrane je trošak za biogorivo. Sa druge strane, jedino što bi trebalo da urade je štednja energije, ali ne, oni će kupovati proizvode od siromašnih zemalja u formi biogoriva.



Ali znali smo šta će se dogoditi. I svi su imali izjave na ovu temu. Sada su previše zauzeti  proizvodnjom pšenice za izvoz, da bi se nahranile tolike krave, krave koje pretvaramo u hamburgere. Zar nije bolji način proizvoditi pšenicu nego etanol?

Izveštaj koji je „procurio“ od strane Evropske Unije pokazuje da biogorivo ne može da učini ništa oko smanjenja efekta staklene bašte. Poruka ovog izveštaja može samo da bude da je biogorivo jedna velika prevara.

Dakle, određene zemlje proizvode biogorivo ne da bi pomogli čovečanstvu nego da bi bogati bili još bogatiji. Izgovor da biogorivo čuva prirodu je samo izgovor za još veće bogaćenje.

Činjenica je da je za 1kg nafte potrebno 1.000 do 2.000 litara vode. I činjenica je da je za 1kg mesa potrebno 10.000 do 13.000 litara vode. I pogodite šta se proizvodi najviše? Meso – i to većinom za Zapadna tržišta.

Naravno. „neoliberalni“ program je video priliku u prinudnim privatizacijama vode širom planete.

Da ne zaboravimo, većina stanovništva na planeti je siromašna, i na njih najviše utiču klimatske promene jer su najmanje sposobni da se nose sa njom.

Povezanost između svega što se dešava je jasna jer ono šta su uradili u poslednjih dvesta godina je smrt i kolonizacija i to na celoj planeti. A njihova politička elita sebe naziva civilizovanom!

U međuvremenu, oni ne staju, sada su zauzeti pripremanjem beskrajnog rata u cilju očuvanja njihovih privilegija. Slavni lideri nam govore da se suočavamo sa krizom, dok oni troše milijarde na razvoj robota, koji će bombardovati celu planetu.

Dok pričaju o štednji za određene zemlje, što naravno guši ekonomiju, globalni vladari ubrzano proizvode robote za kontrolu čovečanstva, bilo da nadgledaju, bilo da ubijaju iz bespilotnih letilica.

Naravno, oni će biti zavaljeni u svojim udobnim foteljama, na dovoljnoj udaljenosti, ali da ipak mogu da posmatraju „akciju“,

Zar niko na može da sagleda ove ljude, i to ne samo kao ratne zločince, već kao nekoga ko uništava život. Ovo su pravi varvari u svakom pogledu,  koji su u stanju da unište celu državu kako bi se očuvali njihovi planovi.

Opet, vraćamo se na korporativne i državne medije jer bez njihovog aktivnog učešća u prikrivanju beskrajnih zločina koji su počinjeni ne dešava se ništa.

„Kreditna kriza“ je samo simptom bolesnog sistema koji bi trebalo da bude zamenjen.

Problem je zapravo vrlo jednostavan, sve dok imamo vladajuće elite koje su vlasnici i pokretači globalnog kapitala vladaće ovakvo stanje. Globalni vladari vode šou, oni nikada, ni za milion godina neće ukinuti ideju postojećeg ekonomskog sistema, koji je inače, uzrok svih naših nevolja, i zameniti ga sa skromnim načinom zarade. Previše toga je u igri! Samo mi, takozvani ljudi, možemo da učinimo to.

Oni čak neće početi ni da menjaju stvari, ukoliko ih mi ne nateramo na to, ili ih se otarasimo.

(Vestinet.rs)

 http://www.vestinet.rs/pogledi/stvar-je-alarmantna-stopa-smrtnosti-se-mora-ubrzati