Naučnici u SAD su uspeli da razviju prvu živu ćeliju koja je u potpunosti kontrolisana sintetičkim DNK. Predviđa se da će uskoro biti moguće napraviti živog čoveka od veštačkih ćelija. Šta će se tada dogoditi, ostaje nam samo da strahujemo.
Istraživači su konstruisali “genetski softver” i presadili ga u ćeliju domaćina.
Rezultat je mikrob koji izgleda i koji se ponaša onako kako “diktira” DNK.
Napredak je objavljen u časopisu “Science” i prihvaćen je od strane naučnika kao “naučni orjentir” ali kritičari kažu da vreba opasnost od sintetičkih organizama.
Neki, takođe, sugerišu da su potencijalne koristi ovakvog projekta precenjene.
Međutim, istraživači se nadaju da će konačno proizvesti bakterijske ćelije koje će proizvoditi lekove i goriva, pa čak i apsorbovati ‘staklene bašte’.
Tim je predvodio dr Kreg Venter za J.Kreg Venter institut u Merilendu u Kaliforniji.
On i njegove kolege su prethodno napravile genom sintetičke bakterije a onda su presadili genom jedne bakterije u drugu. Sada su naučnici sastavili obe metode da bi proizveli “veštačku ćeliju”, iako je samo njen genom zaista sintetički.
Venter je izjavio za BBC da je u mogućnosti da sintetički hromozom presadi u ćeliju koja prima – drugačiji organizam. Naučnik “dekodira” hromozom postojeće bakterijske ćelije, koristeći softver putem računara pomoću kog očitava svako slovo genetskog koda.
“Ovo je prvi put da sintetički DNK ima potpunu kontrolu nad ćelijom”, rekao je dr Venter.
Nova industrijska revolucija
Venter i njegove kolege se nadaju da će izgraditi nove bakterije koje će vršiti nove korisne funkcije.
“Mislim da ćemo stvoriti potencijalno novu industrijsku revoluciju”, rekao je on.
Venter i njegove kolege već sarađuju sa farmaceutskim kompanijama i kompanijama goriva kako bi razvili hromozome za bakterije koje bi proizvele korisno gorivo za životnu sredinu i nove vakcine.
Međutim dr Helen Volas iz organizacije koja prati dešavanja iz genetske tehnologije izjavila je za BBC da sintetičke bakterije mogu da budu opasne.
“Ako pustite novi organizam u okruženje, možete učiniti više štete nego koristi. Ako ih puštate u oblasti zagađenja sa ciljem pročišćavanja, vi zapravo oslobađate novu vrstu zagađenja. Ne znamo kako će se ovi organizmi ponašati u okruženju”, rekla je Volasova.
Mišljenja su podeljena, neki smatraju da će ovaj pristup da zameni postojeće metode za genetičko inženjerstvo te da bi stvaranje sintetičkog ili veštačkog života trebalo da se nastavi.
“Potrebni su novi standardi bezbednosti procene za ovakvu vrstu radikalnog istraživanja i zaštita od vojne i terorističke zloupotrebe. Ovo bi moglo da se koristi u budućnosti kao najmoćnije biološko oružje koje možete zamisliti.
Ovaj uspeh ne predstavlja opasnost u formi bioterorizma jer je projekat detaljno pregledan u institutu za tehnologiju u Masačusetsu i Vašingtonu. Vakcine protiv gripa koje ćete dobiti sledeće godine mogle bi se razviti putem ovih procesa”, rekao je dr Venter.
Međutim, neki analitičari naglašavaju da vojna industrija u SAD ide ispred civilnih dostignuća, najmanje jednu deceniju.
Oni ističu da je u vojnim laboratorijama SAD veštačka živa ćelija sa sintetičkom DNK odavno napravljena. Takođe su uvereni da vojska već poseduje jedan oblik kiborga i da njegovo usavršavanje privode kraju.
Setimo se da su eksperimenti sa menjanjem volje vojnika vršeni još pre više od 40 godina.
Postoje svedočenja pa čak i čitave knjige koje govore o implantima u glavi vojnika koji su tako promenjene svesti, uz određene hormone, postajali super predatori.
Извор:
http://www.vestinet.rs/pogledi/vestacki-zivot-je-napravljen-uskoro-covek-kiborg
