СТАРАЦ ЈАКОВ ЦАЛИКИС И ДЕМОНИ
Ђавоимана жена по имену Панајота много се опирала доласку оца Јакова. Чак је претила да ће га током ноћи ослепети, тако да више неће моћи да види. Ујутро ју је старац запитао како се зове, а она је одговорила: Осман. Једна друга ђавоимана жена рекла је да се зове Велиар. Старац је на то рекао:
"Лажови сте, Велиаре, и ти и твој отац. Ваш отац је Веелзевул!"
"Да, тако се зове, и свакога дана ме бије да бих чинио зло!"
"Сада хоћу да изађеш из Панајоте", заповедио је старац.
"Изаћи ћу, изаћи ћу, матори костуре!"
"Хоћу да одеш у планине", наставио је старац.
"Не, не у планине, него у некога другог", упорно је и с негодовањем рекла ова жена.
Старац је изнад ње ставио лобању преподобног Давида.
"Ломиш ми рогове! Шездесет три године борим се са тобом и не могу да те бацим у грех који ће те одвести право у пакао! Ако нисам уништио овог старца, уништићу тебе!"
Демон је након ових речи променио тактику и довикнуо старцу:
"Ти си светац! Хеј, овде имате свеца, а ви то још нисте схватили!"
Старац му је истог часа одговорио:
"Ти то говориш да би ме искушавао, али ја те уопште не слушам. Ја сам само прах и пепео... ја волим смиреност..."
"То твоје смирење ме спаљује, проклетниче... Губи се!"
Другу ђавоиману жену у манастир су довели родитељи, али она није хтела да уђе у цркву. Кад јој је старац принео свету лобању преподобног Давида, она је узвикнула:
"Умукни, проклети старче, не желим да слушам! Надам се да ћеш ускоро умрети! Ја сам господар света! Погледај Атину, држим је у шаци! Ја чиним све што хоћу, ја подрезујем косу јеромонасима. Годинама се борим с твојим манастиром, али вас овде чува велики светитељ. Кад бих само могао да те ухватим у замку! Погледај своје ноге! Твоје ноге су труле! Зашто не паднеш у очајање? Кажи да си светитељ и одвешћу те право у пакао!"
"Ја нисам светитељ", одговорио је старац, "али Господ је рекао: Будите свети... и ја чиним оно што могу да бих се покорио овој заповести. Ја сам само земаљско, људско биће!"
"Шта могу да ти учиним, матори јарче? Ти си смирен и у себи имаш Христа, иначе бих те уништио. Толико болести, а опет истрајаваш!"
Један ђавоимани човек надмено је открио:
"Потчињено ми је осам хиљада чаробњака!"
Старац га је упитао како улази у људска бића и он је рекао:
"У оне који немају вере улазим као дим, управо тако, као дим!"
