-Када неко старче, по Богу трпи страдања и неправде које му наносе људи, да ли га то трпљење чисти од страсти?
– Да ли га то чисти, пита! То га чини сјајним! Има ли ишта узвишеније од тога? Тако може да искупи грехове. Видите, туку неког злочинца, затварају га у тамницу, а он тамо врши своје мало правило и ако се искрено покаје, избавља се вечне тамнице. Зар је мало да плати вечни рачун овим мучењем?
Свако страдање и невољу трпите с радошћу. Страдања која нам изазову људи, слађа су од свих сирупа којима нас нуде они који нас воле. Видиш, Христос у блаженствима не каже: „блажени сте, када вас хвале“, него „блажени сте када вас срамоте“ (Мт. 5, 11), нарочито када притом лажу. Када срамоћење није праведно, човек стиче благо небеско. А када је оно праведно, онда плаћа (искупљује се). Зато, не само да треба да трпимо без роптања онога ко нам наноси бол, него и да осећамо благодарност, јер нам то даје прилику да се подвизавамо у љубави, у смирењу, трпљењу.
Клеветници, разуме се, раде у сарадњи са „покварењаком . Али обично јаки ветар слама и из корена чупа осетљиво дрвеће које нема дубоко корење. Међутим, оном дрвећу, које има дубоко корење, јак ветар помаже да му корење продре још дубље у тло.
Ми треба да се молимо за све који нас оговарају и да тражимо од Бога да им подари покајање, просветљење и здравље и да у себи не задржимо ни трага од мржње према њима. Треба да задржимо само искуство од тог искушења, да избацимо све отрове и да нам на памети буду речи преподобног Јефрема: „Ако ли се деси те будеш оклеветан, па се после покаже да ти је савест била чиста, немој се узгордити, како не би пао као лепо тело, већ служи Господу у смиреноумљу јер те је избавио од људског клеветања“.
Књига: ЧУВАЈТЕ ДУШУ, Старац Пајсије Светогорац
