Ранко Гојковић: Покушај православног погледа на македонско питање (2)

13.01.2013 год.

После свега написаног, потребно је указати на оно што је најважније учинити уколико је то могуће - на очување православног духа словенског становништва Вардарске Македоније. У овом тренутку добар део тог становништва је у значајној мери изгубио и свој српски и бугарски идентитет. Попут поисламљених и покатоличених Срба у данашњој Босни и Херцеговини и Хрватској. Култ великих српских светитеља, култ светог владике Николаја српског који је био епископ Охридски, ни данас није избрисан из колективног памћења многих Македонаца. На његовом култу могла би се изградити добра православна перспектива од Албанаца угроженом словенском православном живљу на том простору и неки добри кораци на успостављању црквеног јединства били су учињени залагањем Патријарха Српског Павла. Но, на жалост, данашња врхушка СПЦ у којој тренутно главне конце повлачи фанарофилски и папофилски епископ И. у овом тренутку није дорасла том задатку. Колико је жалосна ситуација у СПЦ, најречитије говори стање око Косова и Метохије, где Црква данима ћути на велеиздају властодржаца. Медији помену документ Синода упућен државном врху, а “вечити портпарол СПЦ” то одмах демантује. Тако смо у само једном дану поводом тога имали три потпуно различите изјаве тројице српских архијереја – Митрополита Амфилохија, Епископа Иринеја Буловића и Патријарха Иринеја.[2] О добрим услугама Фанара за словенски православни живаљ у овом тренутку се не може говорити. За Бугарску Православну Цркву простор Македоније такође представља свету земљу, многи светитељи и светиње са простора Вардарске Македоније блиски су срцу православних Бугара. Међутим, Бугарска Православна Црква, упркос свему нема такав углед међу словенским становништвом Македоније, какав би имала евентуално СПЦ да у њој и данас има архијереја попут светог Николаја Охридског и Жичког. Али њих на жалост, у Српској Цркви данас нема. Из тог разлога, чини ми се да би у овом тренутку за добробит Православља на читавом Балкану, РПЦ могла одиграти значајну улогу. Можда би нека врста Српско-Бугарског Патријархата уз укључивање македонске јерархије у Архиепископију Охридску, уз посредништво Москве могло бити спасоносно за опстанак Православних на тим просторима. Можда би то могло и излечити многе ране из прошлости. Тренутна политика српских екумениста са ослањањем на Фанаре, дубоко је губитничка за интересе Православља. Због тога треба пуно мудрости и пастирског духа, није потребна у црквеним питањима ни просрпска ни пробугарска позиција, потребна је ПРОПРАВОСЛАВНА позиција и то би верујући народ у Македонији могао схватити. Без јаке православне цркве, простор данашње Македоније ће врло брзо прећи у власништво Албанаца, а онда ће због тога зажалити и Срби и Бугари и Грци.

 Извор:  http://borbazaveru.info/content/view/5397/1/