Свети Старац Порфирије Кавсокаливит и Старац Софроније
Поседујући дар расуђивања, старац Порфирије је морао упознати још једног великог старца нашег времена, руског старца Софронија, оснивача и првог игумана манастира Св. Јована Претече у Есексу у Енглеској. Написао је много књига, међу којима је широм света позната „Св. Силуан Атонски“, преведена на многе језике. Старац Софроније је живео крај старца Силуана, проглашеног за светитеља 1987.
Током новембра 1990, имао сам част да у Есексу сретнем старца Софронија и да разговарам са њим. Рекао ми је да су се он и старац Порфирије сваке ноћи сусретали у молитви. Сваки од њих је знао како онај други изгледа иако се никада нису видели телесним очима. Старац Порфирије никада није видео старца Софронија и обрнуто.
Ову невероватну причу казивао нам је старац Софроније, у присуству архимандрита Кирила, игумана манастира у Есексу, јеромонаха Захарија, манастирског духовника, и три духовна чеда са Кипра.
У напору да обогатимо издање ове књиге, обратили смо се свима који су на њој сарађивали, укључујући и старца Софронија а он је, због поодмакле старости, овластио једног јеромонаха да напише следеће:
„Да ли о мени заиста састављају тако бриљантан извештај? Зар ја могу да кажем да сам такав човек? Могло би бити чудно да се о мени пишу такве ствари. Чињеница је следеће: пре неких десет година, на захтев старца Порфирија и захваљујући напорима заједничког пријатеља, утврђен је датум и време за нашу заједничку молитву. Од тог тренутка започели смо да се молимо један за другога.“
Извесне особе у манастиру се сећају да је старац Порфирије замолио да га не узнемиравају у одређено време, јер је тада имао духовни састанак у молитви са старцем Софронијем. Старац Порфирије је одржавао такве духовне састанке и са својом духовном децом која су живела далеко од њега.
Иницијатива о. Порфирија је, како помиње о. Софроније, остварена након што је упућено следеће писмо. Копију нам је доставио посредник, иначе духовно чедо о. Порфирија:
„Старче Софроније,
целивам Вас у Христу. Извесна особа ми је рекла да бисте желели да се сретнемо, да сте ме позвали да дођем у Енглеску и даћете Ви, уколико не могу то да учиним, доћи у Грчку.
Будући да нисам у могућности да дођем и да ни Вама не желим да се излажете напору путујући овамо, а будући да хришћани не могу бити раздвојени даљином, могли бисмо сусрести један другога у молитви изговарајући „Господе Исусе Христе помилуј ме“, у недељу, 31. августа 1980, од 12 до 12:30 после поноћи (од 10 до 10:30 по енглеском времену).
Док не будете имали послова који ће Вас довести у Грчку, целивам вас у Господу, заједно са вашом сабраћом, и желим Вам и душевно и телесно здравље.
У љубави Господњој,
јеромонах Порфирије Баирактарис.“
Из књиге: Сузе за свет
