Сионска гора или Сион (хебр. הַר צִיוֹן, арап. جبل صهيون), је назив за брдо,,, брежуљак у југоисточном делу, и непосредној близини Старог града у Јерусалиму, Израел.
Сионска гора
На Сионском брду се налази кућа, Сионска Горница, (соба на спрату), у којој се збила Тајна вечера (последња вечера), која је некада била црква, затим џамија, а сада је место обиласка свих поклоника Свете земље. У непосредној близини сале Тајне вечере је и Давидов гроб, Псалмописца. Непосредно поред зидина Старог града и Сионске порте (капије), на брду Сион је и црква Успења пресвете Богородице, а у близини је и старохришћанска јерменска црква.
Библијски
На брду Сион је био град Јевусеја који је Давид освојио. Када је град освојен назван је Давидовим градом.[1] Сион је имао и друга библијска значења, као: Божији град, Јахвеов град, Свето брдо.
Према Новом завету Исус је одржао говор на Сионској гори, познат као Беседа на гори Сионска гора се по Новом завету представља се и као место искупљених људи и симбол новог спасења.
Свети Сава на Сионској гори
Свети Сава је, приликом свог првог ходочашћа у Свету земљу, био велики дародавац манастира и цркава, па је и кућу где се збила последња Христова вечера, Сионска Горница(где се збила Тајна вечера) купио од Сарацена и платио је златом и сребром које је добио од краља Радослава. На Сиону је купио и земљиште за српски манастир, подигао је и Цркву светог Јована коју ће, заједно с кућом, манастиром, даривати као метох Лаври светог Саве Освећеног. У крсташким ратовима и црква и кућа, манастир, су порушени. Највероватније су је запалили темплари у последњем крсташком рату. Обновили су је фрањевци у 14. веку. То је место последњег одмора светог Стефана.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B0
+++
Беседа на гори (грч. ἡ ἐπὶ τοῦ Ὄρους Ὁμιλία) је збирка Исусових етичких учења и изрека, прикупљена у новозаветном Јеванђељу по Матеју.[1] Излагања која се овде спомињу компилације су изрека изговорених у различитим приликама.[2]
Јеванђељу по Матеју (поглавља 5—7) преноси да је Исус читаво етичко учење изложио у једној беседи на планинском обронку пред својим ученицима и окупљеном масом. Најпознатији део Беседе на гори чине блаженства, која се налазе на самом почетку. У наставку следи молитва Оченаш, савети о неопирању злу и окретању другог образа, као и Исусова верзија Златног правила. Још су познате и изреке о „светлости света“, „не судите да вам се не суди“ и слично. Док Матеј групише Исусово учење у целине по сродности, исти материјал је код Луке разбацан по разним поглављима.[1]
Велики број научника верује да овај садржај није изнет у једној беседи, већ је посреди компилација изрека из заједничког извора, коју је извршио аутор јеванђеља ради уоквиривања Исусовог учења.[3] Матеј групише Исусово учење у пет целина, од којих је Беседа на гори права.[4] Остало су упутства ученицима, параболе о царству, упутства цркви и оштра критика писара и фарисеја.[4]
Многи хришћани Беседу на гори сматрају неком врстом коментара на Десет заповести, која приказује Исуса као истинског тумача Мојсијевог закона.[1] Беседа на гори се сматра средишњим начелом хришћанског учења и многи етички мислиоци — попут Толстоја, Гандија и Бонхефера — сматрају је основним извором хришћанског пацифизма.[1]
Локација
Иако нема правих планина у овом делу Галилеје, постоји неколико већих брда у области западно од Галилејског мора. Стога неки научници сматрају да је превод „планина“ неадекватан; Гандри сматра да то може значити „планинска област“, док Франс сматра да треба читати као „брдо“. Једна од могућих локација Исусове беседе може бити брдо у близини Капернаума, на коме се данас налази католичка капела названа Црква блаженстава. Други сматрају да је у питању Сионска гора.
Опис Исусовог успона на гору ради проповедања многи виде као паралелу чувеном библијском опису Мојсијевог успона на гору Синај.[5][6]
Блаженства
Главни чланак: Блаженства
Џејмс Тисо, Беседа о блаженствима.У овој беседи, Исус је изрекао девет блаженстава, која гласе: Блажени су сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско.
Блажени су тужни, јер ће се они утешити.
Блажени су кротки, јер ће они наследити земљу.
Блажени су гладни и жедни правде, јер ће се наситити.
Блажени су милостиви, јер ће они бити помиловани.
Блажени су чисти срцем, јер ће они Бога видети.
Блажени су миротворци, јер ће се они синови Божији назвати.
Блажени су прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско.
Блажени сте кад вас, мене ради, руже н прогоне и, лажући, набеде сваким злом. Радујте се и веселите се, јер је награда ваша велика на небесима; јер су тако прогонили пророке који су били пре вас."Проширење закона
Главни чланак: Проширење закона
„ Не мислите да сам ја дошао да покварим закон или пророке: нисам дошао да покварим, него да испуним.[7] ”
Неопирање злу
Главни чланак: Неопирање злу
„ Чули сте да је речено: »Око за око и зуб за зуб«. А ја вам кажем да се не противите злу; него ако те ко удари по твом десном образу, окрени му и други; и ономе који хоће да се парничи с тобом и да ти узме хаљину, подај му и огртач; и ко те потера једну миљу, иди са њим две.[8] ”
Свеопшта љубав
„ Чули сте да је казано: Љуби ближњег свог, и мрзи на непријатеља свог. А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који на вас мрзе и молите се Богу за оне који вас гоне; Да будете синови Оца свог који је на небесима; јер Он заповеда сунцу те обасјава и зле и добре и даје дажд праведнима и неправеднима.[9] ”
Златно правило
Главни чланак: Златно правило
„ Све дакле што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима: јер је то закон и пророци.[10] ”
Референце"Sermon on the Mount." Cross, F. L., ed. The Oxford dictionary of the Christian church. New York: Oxford University Press. 2005.
Isus, Enciklopedija živih religija (str. 316-318), Nolit, Beograd, 2004.
Ehrman 2004, стр. 101.
Harris, Stephen L., Understanding the Bible. Palo Alto: Mayfield. 1985.
St. Augustine of Hippo. Commentary on Sermon on Mount. Translated by William Findlay. http://www.newadvent.org/fathers/1601.htm
Lapide, Pinchas. The Sermon on the Mount, Utopia or Program for Action? translated from the German by Arlene Swidler. Maryknoll: Orbis Books, 1986.
Еванђеље по Матеју, глава 5:17 (превод Вука Караџића)
Еванђеље по Матеју, глава 5:38-41 (превод Емилијана Чарнића)
Еванђеље по Матеју, глава 5:43-45 (превод Вука Караџића)
Еванђеље по Матеју, глава 7:12 (превод Вука Караџића)
Друго:
Беседа на гората или Проповед на гората
— збирка морални изреки и поуки на Исус Христос од Евангелието според Матеј (гл. 5, 6 и 7).[1][2]
Ова е прва од петте Исусови расправи според Матеј, одржана по неговото крштевање од Јован Претеча, откако завршил со постот и повлекувањето во Јудејската Пустина, и почнал да проповеда во Галилеја. Името на планината не е посочено, но традиционално се смета дека се работи за Гората на Блаженствата.Ова е најдолгата непрекината беседа на Исус во Новиот завет, чија содржина е веројатно најцитираниот дел од канонските евангелија.[3] Тука се содржани најпознатите учења на Исус како Блаженствата и молитвата „Оче наш“. Се смета дека оваа проповед ги содржи најважните начела на христијанското учење.[3]
Содржина
Точното теолошко устројство и состав на беседата е предмет на расправа меѓу стручњаците, но јасно е дека таа може да се подели на целини кои се однесуваат на поединечни учења и поуки.[4][5]
Молитвата „Оче наш“ од Матеј 6,9 во црковнословенски часослов, 1423 г.Матеј 5,3–12 ги обработува Блаженствата. Во нив се објаснуваат особинските црти на луѓето на Небесното Царство и означуваат среќа, заадоволство или благосостојба[6]. Во Матеј има девет блаженства („Блажени се...“), додека пак Лука дава четири, проследени со четири предупредувања („Тешко вам...“).[7]Во речиси сите случаи исказите во Блаженствата се познати уште од старозаветен контекст, но Исус во проповедта им дава нова смисла.[8] Тие претставуваат нови идели во кои ја нагласуваат скромноста наспроти силата и врховенството; во нив се одразени највисоките идеали на Исусовото учење за духовноста и состраданието.[8]
Во христијанското учење, милосрдните дела, кои имаат плотни (телесни) и духовни составници се обликувани во блаженствата.[9][10]Матеј 5,13-16 ги дава метафорите за солта и светлината. Ова го надополнува профилот на Божјите луѓе претставен како блаженства и дела во воведот на следниот оддел.Овој дел има два дела — во едниот Исус ги нарекува учениците „сол на земјата“ и „Светлината на светот“. На други места како Јован 8,12, Исус себеси го применува епитетот „Светлината на светот“ и за себе.[11]Исус беседи за пеколот: „Јас, пак, ви велам дека секој, што се гневи на брата си без причина, виновен е пред судот; а оној што ќе го нарече брата си ‚празноглав‘, виновен е пред Синедрионот; оној, пак, што ќе рече ‚будала‘, виновен е за во пеколот.“ (Мт, 5,22)
Страница од Матеј. Папирус 1, околу 250 г.
Најдолгата расправа во беседата е Мт 2,17-48,
богословски наречена Антитези. Тука Исус го исполнува и претолкува Мојсеевиот завет, а особено Десетте Божји заповеди, сопоставувајќи ги со она што „сте слушнале“ од други. На пример, тој ги советува следбениците да го свртат другиот образ, да ги љубат непријателите, наспроти правилото „око за око, заб за заб“. Овие нови толкувања немаат за цел да се протистават на законот, пророците од Стариот завет (т.е. не се антономистички во духот на Маркионовото толкување), туку претставуваат нови учења кои водат до спасение, и затоа верните мора да се придржуваат до нив, како што е нагласено во Матеј 7,24-27 кон крајот на проповедта.[12]
Во Матеј 6 Исус ги осудува оние што се праведни и прават „добри дела“ просто за да се покажат пред луѓето, а не од срце; тука ги подразбира делата како милостиња (6,1–4), молитва (6,5–15) и пост (6,16–18). Понатаму во расправата ја осудува површноста на материјализмот и им порачува на учениците да не се грижат за материјалните потреби, туку прво да го „бараат“ Божјето Царство. Зборувајќи против покажувањето, Матеј дава пример за правилната молитва. Лука ова го става во поинаков контекст. Моливата „Оче наш“ (6,9–13) може да се спореди со 1 Летописи 29,10–18.[13][14]
Првиот дел од Матеј 7, т.е. Мт 7,1–6 зборува за судењето. Исус ги укорува оние кои ги судат другите пред прво да се погледат себеси: „Не судете за да не ви биде судено“.Во последниот дел од Мт 7,17-29 Исус ја завршува беседата со предупредување за лажните пророци.
Поуки и теологија
Икона со Блаженствата, пред XVIII век.Поуките од Беседата на гората се клучен елемент на христијанската етика, и со векови оваа беседа има улога на суштински водич во поведението на верниците.[15] Разни духовни и морални мислители (на пр. Лав Толстој и Махатма Ганди) искажале восхит кон ова учење и како главен извор на христијанскиот пацифизам.[1]
Во V век, св. Августин ја сметал оваа беседа како пример за највисокиот морал на христијанскиот живот.
Последниот стих од главата 5 на Матеј (Мт 5,48) е заклучок на проповедта, каде Исус дава преглед на поуките, советувајќи ги луѓето да се стремат кон совршенство.[16] Со ова, учителот го поучува народот дека Божји чеда се оние кои постапуваат во дуухот на Бога.[17]
Поуките од беседата честопати се нарекуваат и Етика на царството: даваат силен нагласок на „чистотата на срцето“ и го отелотворуваат основниот стандард за христијанската праведност.[18]
